Бош - од средњег века до савременог доба

Слике Хијеронимуса Боша су посматране као својеврсна огледала у којима је он требало да препозна те своје грехе, не би ли се успешније од њих одбранио. Оне су ту да уплаше, да опомену на кратковечност човекову, на силне патње које ће се наставити не буде ли поштовао Бога.

Сликар је алегоријски креирао светове искривљене перцепције у којима су владали демони и чудовишта, не ради пуког исказивања сопствене имагинације. Алудирао је на априорно (Адамовим падом) узрокован пра-грех, који човечанство циклично обнавља, као по неком проклетству не увиђајући последице своје (не)свесности у целокупном битисању у времену и простору.

Пуни значај Бошовог песимизма долази до изражаја на његовој представи Страшног суда. Судњи дан нас све чека. Припреме за њега су биле једна од главних брига средњовековне цркве. Страх се увлачио у кости малом човеку, на основу њега се владало.

Компутерске игрице, ванземаљци и "Ратови звезда"

Паклене муке су страховите. О њима пише и Данте Алигијери у Божанственој комедији. Људи горе, преко њих гмижу пацови и жабе, грех и лудост су свеопште стање човечанства, а паклени огањ његов крај. Тај Страшни суд. Бош је обогатио сликарство многим новим темама али не треба пренебрегнути да је већи део његовог опуса посвећен традиционалним приказима хришћанства (Рођење, Крунисање трновим венцем, Пут на Голготу...).

За једно доба које је веровало у ђаволе и демоне спокојно лице светог Антонија нудило је поуздање и охрабрење. Свеци су се опирали демонима док су Еразмо и остали хуманисти већ учили да спасење може бити досегнуто и на овом свету. Годину дана након Бошове смрти, 31. октобра 1517.године Мартин Лутер је укуцао својих 95 теза на дверима Витенбершке цркве, чиме је покренуо свет у неком различитом правцу Но није зачудно што се, попут феникса, Хијероним Бош васпоставио као инспирација ствараоцима Новог доба.

Осим поменутих уметника-надреалиста из прве половине двадесетог столећа, и многи филм-мејкери су бивали фасцинирани овако убедљивим сликаром. Тако Тери Гилијам себе назива "огромним љубитељем овог уметника", инспирисао је Гиљерма дел Тора, док га је Стивен Спилберг означио као одговорног за ликове ванземаљаца из франшизе "Ратови звезда".

Креатора компјутерских игара које су се темељиле на визуелном идентитету "скинутог" с Бошових платана, ни броја се не зна.

Хијероним Бош је и данас подједнако утицајан, можда и више него пре пет векова, због тога што апокалиптичан тон у његовим делима ужаснуто одјекује у нашем свету константних конфликата, (ауто)деструкције и тероризма сваке врсте. Покушава да нам поручи колика је наша сопствена улога у оном циклично обнављаном пра-греху које, као проклети, сами узрокујемо, дезоријентисани и слуђени.

Још увек безуспешно. На жалост.