Мрави секачи из централне Америке журе да заврше посао пред кишу
У кишним шумама централне Америке, мрави секачи (Atta cephalotes) режу комаде лишћа и уносе га у велика подземна станишта где на његовим деловимa узгајају гљивице које представљају примарну храну колоније. Али у тропским поднебљима, дуготрајне кише, које се понекад претварају у праве бујице, веома су честа појава.
Нова студија коју су спровели ентомолози из Аргентине, Мексика и Перуа, истраживала је понашање мрава секача пред долазак и у току обилне кише. Оно што је резултат ове студије је чињеница да мрави, пред пљусак убрзају свој посао да би се што пре вратили у станиште.
Истраживачи су спровели тестирање на једном од огромних мравињака у Костарики. У првом експерименту научници су поставили велике кутије натопљне водом, пуне влажног памука на прилазе улазу. Идући ка станишту, мрави секачи су осетили влажност сличну оној после дуготрајне кише. У другом експерименту, истраживачи су биљке поред стазе полили водом, како би симулирали падавине.
Обе ситуације довеле су до тога да мрави брже заврше посао и пожуре у мравињак. Научници су успели да измере и брзину повлачења. Осетивши влагу, мрави су завршили посао и повукли се мравињак тридесет процената брже од времена које су користили да се врате у станиште у време када падавина није било. Ентомолози сматрају да мрави секачи настоје да одрже себе и свој товар сувим с добрим разлогом - део влажног листа који мрав носи дупло је тежи од сувог.
Када је влажан, терет постаје сувише тежак - двоструко тежи од тежине самог мрава. Пошто не могу да га понесу, инсекти се инстинктивно враћају у гнездо без лишћа које су скупили.
Уколико међутим, с првим наговештајима кише пожуре према станишту, мрави могу без проблема унети суве комаде скупљеног лишћа и тако обезбедити неопходну храну за колонију и матицу.
Припремила Наташа Гоати Марковић
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар