Како се медведице штите од ловаца

Женке мрког медведа су научиле да се штите од ловаца тиме што дуже брину о својим младунцима ‒ тако су се прилагодиле закону који забрањује лов на ʼмедвеђе породицеʼ. Група међународних научника провела је 22 године проучавајући податке о репродуктивној стратегији и преживљавању скандинавских смеђих медведа. Резултате су објавили у часопису „Нејчер комјуникејшнс”.

„Човек је постао еволуцијски фактор у животу медведа", каже професор Јон Свенсон са Норвешког биолошког факултета (НМБУ). У Шведској је сезона лова на медведе дуга, за то чак не треба ни нека посебна ловачка дозвола па сваке године буде устрељено око три стотине јединки.

Медведице с младима, међутим, заштићене су законом. „Женка без младих има четири пута више изгледа да буде убијена него она с једним младунцем", рекао је Свенсон, један од аутора студије. Научници су схватили да су неке мечке прилагодиле свој мајчински приступ како би унапредиле и своје изгледе да преживе лов.

Наиме, у последњих 20 година женке су продужиле бригу за младунчад. „Све док женка око себе има младе, сигурна је. Притисак лова резултирао је променом у дужини бриге за потомство и оно је са годину и по нарасло на две и по године", каже се у студији.

Између 2005. и 2015. године број женки које су младунчад задржале око себе додатну годину порастао је са седам на 36 посто. „Ово је прва студија која уверљиво сугерише да је промена у фреквенцији мајчинске стратегије подстакнута ловом", рекао је Свенсон.

Медведи нису једина врста коју је људско понашање присилило на еволуциону промену, каже водећа ауторка студије Јоани ван де Вале. „Имамо документовано еволуцијско скраћивање рогова америчких муфлона у канадској Алберти. То се догодило јер су трофејним ловцима најдража мета били они са најдужим роговима. Они с краћим им нису толико интересантни па имају и више изгледа да преживе", рекла је.

Приредио: Бранислав Јарић

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.