уторак, 05.12.2017, 09:35 -> 09:52
Извор: РТС
Аутор: Ивана Ковачевић
Иза фотографског објектива
Пред његовом камером седели су многи данас заборављени људи, грађани, официри, жене, деца, али и значајне личности које су градиле друштвену и културну историју Србије 19. века. Био је пионир европске фотографије. Оставио је богату колекцију радова значајних за српску визуелну културу. Био је то Анастас Јовановић ‒ први српски фотограф и литограф.
Будући да се истакао у раду као млади шегрт Државне штампарије у Београду, кнез Милош Обреновић га је четрдесетих година 19. века послао у Беч да усаврши литографске вештине. Боравак у престоници некадашњег моћног европског царства династије Хабзбург биће пресудан у избору занимања којим ће се бавити до краја живота, посвећен до крајњих граница свог умећа.
У „Аутобиографији" је забележио: „Могу, дакле, рећи да сам у целом славенском свету ја први који сам почео да се занимам фотографијом." Од 1845. године прати се континуирано хронологија његових калотипија и дагеротипија.
Као изванредан цртач успешно се бавио литографијом. Међу првим радовима у техници литографије били су портрети Доситеја Обрадовића, Вука С. Караџића и Михаила Обреновића. Најважнији подухват на пољу литографије остварен је у пројекту „Споменици србски и Срби", који је покренут са идејом да буде серија илустрованих личности и догађаја.
У свом атељеу је овековечио све виђене људе тога доба ‒ поред кнеза Михаила Обреновића, и кнегињу Јулију, владику Његоша, кнеза Данила, патријарха Јосифа Рајачића, капетана Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, књижевницу Милицу Стојадиновић Српкињу, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и многе друге личности. Такође, урадио је аутопортрет пажљиво инсцениран. Дело изражава понос уметника ‒ националног пионира у фотографији.
Усавршавање фотографске вештине нарочито је било запажено после 1861. године, када је Анастас Јовановић постао управник Двора кнеза Михаила Обреновића. Његов објектив је био уперен у многе познате личности, али је испратио и значајне догађаје. На снимцима се уочавају савремени живот, интересантни догађаји, детаљи улица, дворишта, панораме градова (Беча, Београда, Крагујевца итд.). Међу најдрагоценијим радовима сматрају се забележени одлазак последње турске војне посаде и паше са Калемегдана 1867. године и прослава педесетогодишњице Таковског устанка.
Сликарски таленат, осећај за предео и атмосферу, уочљив је у делу „Поглед на Београд са земунске странеˮ, насликаном у маниру најбољих пејзажних школа Европе. У оквиру обележавања два века од рођења Анастаса Јовановића (1817‒1899), Музеј града Београда је у Конаку кнегиње Љубице приредио изложбу „Анастас Јовановић - Уметност и нови медијиˮ, на којој је изложено око 200 оригиналних радова: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда. Изложба ауторке Данијеле Ванушић (која је виши кустос Музеја града Београда) траје до краја јануара 2018. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар