Древни Европљани били су нетолерантни на лактозу

Налази који су објављени часопису „Нејчер" такође показују да су главне технолошке транзиције у централној Европи између неолита, бронзаног доба и гвозденог доба (најмлађег доба праисторије) такође повезане са великим променама у генетици тих популација.

Међународни тим научника испитао је ДНК екстрахован из скелетних остатака тринаест особа, на археолошким локалитетима Велике мађарске равнице, која заузима јужни и источни део Мађарске, неке делове Источне словачке низине, југозападну Украјину, Транскарпатску низију, западну Румунију, источну Хрватску и северну Србију. То је највећи део Панонске низије, познатог подручја великих културних трансформација које су обликовале европску праисторију. Скелетни остаци из којих су узети узорци датирају од 5700. г. п. н. е. (рани неолит) до 800. г. п. н. е. (гвоздено доба).

Требало је неколико година експериментисања на костима различитих густина и степена очуваности ДНК да би научници открили да је предео унутрашњег уха из окамењеног остатка кости лобање, најтврђе кости, добро заштићен од оштећења, и тако идеалан за анализу древног ДНК код људи, и било код другог сисара.

Према др Рону Пинхаси, професору Института за проучавање Земље и Археолошког факултета Универзитета у Даблину, водећем аутору студије ‒ „високи проценат ДНК добијеног из окамењених остатака темпоралне кости превазишао је онај из других костију. Налаз нам је дао између 12% и скоро 90% хуманог ДНК, у поређењу са 0‒20% из зуба, костију прста и ребара."

Први пут ти изузетно високи проценти ДНК из прастарих остатака омогућили су научницима да ураде систематску анализу серије скелета са истог географског подручја и провере познате генетичке маркере, укључујући и нетолеранцију на лактозу. „Наши налази показују прогресију ка светлијој пигментацији коже, што говори да су се ловци, сакупљачи и новопридошли фармери међусобно мешали, али на наше изненађење, никакав доказ повећаног присуства лактозе или толеранције на лактозу није нађен. То значи да су древни Европљани имали припитомљене животиње, краве, козе и овце, али да још нису генетички развили толеранцију на конзумирање великих количина млека", каже Пинхаси.

Нетолеранција на лактозу (или лактозна интолеранција) јавља се када тело није у стању да разложи лактозу и апсорбује је у крви; изазива надутост, гасове и грчеве. Већина људи са тим проблемом може ипак да унесе одређену количину млека а да потом нема дигестивне сметње.

Према професору Дану Бредлију са Института за генетику „Смурфит" (при Колеџу Тринити у Даблину), коаутору овог рада ‒ „добијени резултати указују на то да су се велике промене у праисторијској технологији, укључујући прихватање пољопривреде (уз прву употребу чврстих метала, бронзе, а потом и гвожђа), у ствари догађале под утицајем модерних људи. Више се не може веровати да су фундаменталне новине биле просто прихваћене од стране постојећих популација у некој врсти културне осмозе".