Успавана ложа „Jугославијаˮ

По доласку у Београд, у априлу 1941, нацисти су донели списак са 3.000 имена људи које одмах треба похапсити.

Први на списку био је академик Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета, слободни зидар. Међутим, он је већ страдао у авионској несрећи изнад Грчке.

Прва хапшења, устанак, одмазде

У априлу је ухапшен Виктор Новак и све до јула је у затвору задржан као талац. Уследили су бурни догађаји, народни устанак и одмазда окупатора. Спаљено је село Скела код Обреновца, на београдским Теразијама је обешено пет људи као порука какав ће бити однос окупатора према цивилима ако се настави са устанком.

Организовано је потписивање Апела српској јавности да се не одазива на позиве устаника (потписивале су га истакнуте јавне личности). Међутим, то није помогло, герилски устанак се ширио.

Стрељања ђака и Крагујевчана 21. октобра 1941. и шест хиљада Краљевчана шест дана раније ‒ била су врхунац одмазде.

Антимасонска изложба

У таквим приликама, 22. октобра у Београду отворена је Антимасонска изложба. Имала је за циљ да увери српску јавност да светом владају богати банкари, Јевреји и масони, а да су партизани и сам пуковник Дража Михаиловић њихове марионете.

Кривци за све невоље овога света били су масони, Јевреји и комунисти као продужене руке плутократије. Са њима се требало обрачунати.

Уследило је хапшење око 200 масона у Београду између четвртог и петог новембра 1941. Као таоци су одведени у логор на Бањици. Неколико њих је умрло у логору, већина се храбро држала.

Анкета од 33 питања

Од средине јануара 1942. почели су их пуштати из логора, мада су и даље остали на списку талаца и могли бити стрељани у сваком тренутку.

Под таквим притиском почела је „анкета" коју је спроводио Танасије Динић, министар полиције у Недићевој влади. У њој су морали да одговоре на 33 питања (асоцијација на 33 степена у масонерији) у року од три дана од пријема упитника.

Од одговора је зависила њихова судбина: да ли ће бити послати у логор, изгубити службу, пензију... Морали су да говоре истину, а она није била по вољи квислинзима и нацистима.

Ипак, говорили су храбро, нису се плашили смрти, тако да њихови одговори на 33 питања представљају извор драгоцених чињеница и података. Већина тих одговора чува се у Архиву Југославије. По њима је снимљена серија „33 одговораˮ.