Руска дивљина ‒ Сибир

Од новембра до фебруара цео Сибир прекрива снег, понекад дубок и осамдесет центиметара. То није само залеђена дивљина, већ област испуњена невероватном разноликошћу у којој дивље животиње и лепота предела одузимају дах...

Глад евроазијских вукова

Док гаврани поздрављају јутро, крзном заштићени евроазијски вукови стресају са себе хладноћу. Живе и лове у чопорима, понекад тако малим да их чини тек један пар, а у повољним условима ‒ и до четрдесет животиња. Велики чопор вукова може да влада територијом од 13 000 квадратних километара. Завијање, вучји позив у бој, окупља чопор и друге вукове упозорава да се повуку и може да се чује на десет километара.

Јако чуло њуха помаже им да пронађу лешину или жив плен. Свака од тих животиња може да поједе по девет килограма меса и пређе двеста километара дневно. Када треба да угасе жеђ ‒ једу лед. Младунци нису одмах спремни за тврдо месо па први месец и по дана једу храну коју родитељи поврате. Кад су довољно велики, чопор напушта станиште и одлази даље.
Вукови не падају у зимски сан, па су зато стално у потрази за храном. У јесен и зиму њихови чопори лутају и селе се са једног места на друго трагајући за оброком. Вођени оштрим чулом њуха, они ће ловити, красти или јести лешине ‒ шта год да је потребно да би се нахранили. У Русији живи око око четрдесет хиљада вукова а Сибир настањује њихова највећа евроазијска популација.

Сибирски бели ждрал

Jедна од најређих птица на свету и веома угрожена врста jeсте сибирски бели ждрал. На свету их је остало око три и по хиљаде, а у западном делу Сибира има их само четири. Парови са младунцима су драгоцени.

Пошто најхладнији део зиме проведу у Кини, прелазе скоро пет хиљада километара како би се парили у изолованој дивљини руске тундре.
Пошто су малобројни, моногамија ради против њих ‒ тешко налазе партнере за парење. Али када се једном споје, оба родитеља брину о младунцима.
Женка полаже два јајета, иако најчешће преживи само један птић. Њихов зимски дом се смањује, а са њим и њихова шанса за опстанак.

Ирваси Јакутије

На северу се налази Јакутија, идилична и живописна... али и најхладнија тачка на северној хемисфери ‒ температуре могу да падну и на минус седамдесет степени Целзијуса. Јакути су стар народ. Мисли се да су мигрирали на север пре око седамсто година. Премда већином бораве у насељеним местима, четиристо хиљада још живи животом традиционалних номадских сточара. Своје животиње морају одвести на нове пашњаке пре него што се снег отопи и водом натопи земљиште.

Грађен за хладноћу, ирвас, или карибу, има шупљу, купасту длаку која задржава топлоту тик уз тело. Ирваси морају да нагомилају масноћу док је време лепо како би издржали зимску хладноћу. Племенски старешина им даје со, ретку посластицу због које је веома популаран. Али шетња кроз шуму рогова је опасан посао.
Када су сами, ирваси могу да пређу више од било ког копненог сисара, око пет хиљада километара годишње, и да развију брзину од око осамдесет километара на сат.
Лети могу да формирају крда која се састоје од десетина хиљада животиња.

Од највеће овце до слатководне фоке

Алтајске планине се уздижу четири и по хиљада метара ка небу и двапут су дуже од европских Алпа. У том сушном, суровом и ветровитом окружењу живи највећа овца на свету ‒ аргали, тешка око 160 кг; ловци је изузетно цене због величине. Потребно више од три године да младом мужјаку израсту импресивни рогови који, увијени, могу да достигну дужину од 190 цм и тежину од двадесет килограма.

Кад у Сибир дође пролеће, бране се отворе. У југоисточном Сибиру највећи део водених токова улива се у седмо по величини слатководно језеро на свету ‒ Бајкалско језеро. Али пошто температура воде ретко прелази осми степен Целзијусове скале, оно није тако привлачно као што изгледа. Ипак, то не смета његовим становницима, јединим слатководним фокама на свету: бајкалским фокама.

Нико не зна како су доспеле у ово изоловано језеро. Према једној теорији, еволуирале су од арктичких фока, пре пола милиона година, кад се Северни ледени океан проширио ка Сибиру. Хиљаде година изолације претвориле су их у засебну врсту. У средини језера се налазе острва Ушкани, где фоке праве своје колоније, заштићене од лова.
Док животињски свет напредује у шумама око Бајкалског језера, потпуно другачија створења цветају у његовом средишту.
Репутација Сибира као ледене земље само је половина приче... руско пространство красе планине и језера, шуме и равнице пуне изненађења и лепоте.