Руска дивљина – Кавказ (други део)

Медведи углавном остају у шумовитим пределима, а на плодне ливаде одлазе у потрази за храном. Претежно се хране биљем. Док стварају залихе сала за зиму, дневно могу да поједу чак четрдесет килограма хране.
Разне врсте мрких медведа деле богату земљу, коју често посећују ловци и шумски радници. Популација медведа је тако све више угрожена ‒ процењује се да је на тим просторима мање од три хиљаде медведа.
Влажне северозападне шуме медведима пружају уточиште, а привлаче и ловце. Обилују зимзеленим дрвећем, дивљим кестеном, храстом и буквом.

Борбе дивљих вепрова

Дивљи вепрови су веома распрострањени на Кавказу, врло су крупни и могу да достигну и триста педесет килограма тежине. Њихове две кљове су веома ефикасно оружје будући да се упуштају у борбу са другим вепровима око женке.
Борбе могу потрајати и по двадесет минута и изазвати озбиљне повреде, али на крају победник постаје господар тих простора.
Када је дивљи вепар спреман за парење, његове жлезде у устима луче лепљиву, пенасту пљувачку пуну феромона. Она изазива стање тромости код женке, што олакшава сам чин парења. У једном циклусу парења доминантни вепар се пари са по осам женки.

Осетљива чула дивљег риса

Северни рис је највећи у породици рисева. Сматра се да у руским областима живи тридесет хиљада тих животиња, што је више него било где на свету...

Рисови обично имају по два младунца и мајка може да води рачуна о њима.

Сисају три-четири месеца, а онда учe да лове. Женка их одгаја сама, све док се са годину дана не осамостале. Мужјаци не учествују у одгајању младунаца. Длачице на врховима ушију помажу њихов иначе осетљив слух, те рису ништа не може да промакне. Пеге служе као камуфлажа у лову ‒ са једанаест недеља имају већ потпуно пегаво крзно па су готово неприметни.
Та дивља мачка одлично чује ‒ може да осети и најмањи покрет на раздаљини од шездесет пет метара, а оштрим видом опази миша и на седамдесетак метара. Обично лови у свитање или у сумрак.

Животиња необичне њушке ‒ сајга антилопа

Мада се Кавказ простире на четиристо четрдесет хиљада квадратних километара, он је пун контраста. У том бескрајном мору траве живи животиња необичне њушке ‒ сајга антилопа.

Њена карактеристична превелика њушка филтрира прашину из сушне равнице и загрева хладан ваздух кад температура падне.

Некада су милиони тих животиња шетали пашњацима, али сад их је остало само хиљаду осамсто. С распадом Совјетског Савеза остале су незаштићене од криволова.
Кинеска медицина и данас рог мужјака сајге користи као лек против температуре. Научна истраживања су доказала да уколико се правилно заштити, њена популација за само годину дана може да се повећа за чак шездесет процената. Можда ће једног дана туда опет јурити огромна стада тих антилопа.