Жене и образовање (први део)

Времена се мењају, а са њима и циљеви образовања. Класично образовање које је некада супериорно владало, данас је скоро део историје. Ушли смо у доба брзих промена и што се брже реагује на њих то ће се и методи стицања знања мењати, а образовање бити сврсисходније и продуктивније.

Када је у питању родна равноправност, жене су у образовању виделе своју шансу, сматрајући да би на том плану могле остварити већа права него у другим областима. На путу ка том циљу много тога би требало да зависи од њих самих, труда који улажу, други фактори нису много битни ‒ логички се намеће, али да ли је баш тако... 

Када се осврнемо уназад, само век или два, видећемо да су жене и те како биле дискриминисане и у погледу образовања. Дуго се сматрало да је женама место код куће и да не морају да се посебно образују. Често су остајале неписмене и на тај начин још више зависне од информисанијих у кући и у окружењу, нарочито оних који у умели да читају и пишу. 

Индустријска револуција прави значајне помаке и у образовању, али су жене и даље мање заступљене. Првобитне школе за девојчице биле су организоване као специјалне школе за даме. О сиромашним слојевима још нико није мислио... 

Почетни развој женског образовања искључиво је зависио од класних и родних идеологија, што је припадницама неких праваца женског покрета давало све више повода за критику. Прве (одвојене) школе и друге институције основане су пошто кућно образовање, иако се сматрало идеалним, није задовољавало потребе свих друштвених слојева. Иако се не сме умањити значај првобитних институција, њихово оснивање је и даље подржавало ставове да је заједничко образовање мушкараца и жена опасно и незамисливо. 

Све те институције брижљиво одржавају различитост жена разрадом другачијих, женских програма.

Масовно описмењавање после Другог светског рата допринело је умногоме да се смање разлике између мушкараца и жена у погледу образовања.

Рекло би се на први поглед да у 21. веку те разлике постоје само у маргинализованим групама, сиромашним срединама и забаченим селима која су на ивици сваке комуникације.

Образовање представља једну од најважнијих карика у постизању равноправности међу половима. Иако нормативе и стандарди у Европи и код нас гарантују право на школовање без дискриминације, у пракси је изненађујућа разлика између степена образовања међу женама и мушкарцима истог животног доба. Огромна је разлика у образовању жена из градских и сеоских средина. Уџбеници и даље садрже стереотипе о мушкарцима и женама и њиховим друштвеним улогама.

Образовање је веома важно за људски развој, тако се изграђују и формирају културни обрасци, који обухватају: стереотипе у програмима и уџбеницима; посебне облике и видове образовања за породични живот и за решавање конфликата у породици; образовање жена у погледу људских права и др.

У европским научним институцијама број жена и мушкараца је готово изједначен, међутим, мањи је број научница које су и чланови научних савета, или које су у руководству високошколских установа. Према статистици, само једну трећину научника у високошколским установама и владиним научним институцијама представљају жене. 

Приредила: Оливера Косић