петак, 21.04.2017, 12:59 -> 14:30
Извор: РТС
Аутор: Маја Стојановић
Прегледајте шимшир
Већ неколико година власнике вртова, али и надлежне за јавне паркове, на пролеће неретко изненади нагло сушење шимшира. Узрок је шимширов пламенац – једна од четири најопасније врсте лептира.
Др Милка Главендекић, професорка Шумарског факултета у Београду, за емисију „Зелени часовникˮ објашњава да шимшир иначе јако добро подноси орезивање: „Можете драстично да га орежете и он ће обновити своју лисну масу. Међутим, ако је поједена кора, онда такве биљке углавном страдају ‒ то су потпуно иреверзибилне промене и ту се ништа више не може учинити".
Право је време да прегледате шимшир. Благовремена реакција може спасити вашу живу ограду или омиљено стабло шимшира у башти.
Професорка је укључена у истраживања о пламенцу од 2014. године и како наглашава, радо стоји на располагању свима који би хтели да заштите шимшир.
Хемијске материје као вид заштите помажу у некој фази, али нису увек нужно потребне. „Може се реаговати и на много безбеднији начин применом биолошких препарата и биотехничких мера. Такође, природни непријатељ шимшировом пламенцу је грабљива оса која се храни његовим гусеницама, а чак и лови лептире", напомиње проф. Главендекић.
Шимширов пламенац на листи узнемирујућих врста
Kако препознати да је шимшир напала ова врста лептира? Женке полажу јаја у мањим групама по наличју листова и прекривају их секретом. Јаја имају пречник од једног милиметра.
Одрасле гусенице су дуге до четири центиметра, зелене су боје са широким црним и танким уздужним белим пругама и великим црним туфнама. Kад им понестане лишћа - почињу да се хране кором шимшира!
Европски стручњаци сматрају да су изгубили битку са том штеточином. Европска и медитеранска организација за заштиту биља ставила је шимширов пламенац на списак узнемирујућих врста.
„На тај начин упућују поруку националним стручним службама да обрате пажњу на њу, али се досад ниједна земља није јавила да потврди неке предузете мереˮ, каже наша саговорница.
Шимширов пламенац потиче из Kине и Јапана, Kореје, Индије. Први пут је примећен у Европи 2006. године, у Немачкој. Отада се брзо шири по континенту. Стручњаци сматрају да је вероватно унесен из Kине увозом садног материјала.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар