Прегледајте шимшир

Др Милка Главендекић, професорка Шумарског факултета у Београду, за емисију „Зелени часовникˮ објашњава да шимшир иначе јако добро подноси орезивање: „Можете драстично да га орежете и он ће обновити своју лисну масу. Међутим, ако је поједена кора, онда такве биљке углавном страдају ‒ то су потпуно иреверзибилне промене и ту се ништа више не може учинити".

Право је време да прегледате шимшир. Благовремена реакција може спасити вашу живу ограду или омиљено стабло шимшира у башти. 

Професорка је укључена у истраживања о пламенцу од 2014. године и како наглашава, радо стоји на располагању свима који би хтели да заштите шимшир.

Хемијске материје као вид заштите помажу у некој фази, али нису увек нужно потребне. „Може се реаговати и на много безбеднији начин применом биолошких препарата и биотехничких мера. Такође, природни непријатељ шимшировом пламенцу је грабљива оса која се храни његовим гусеницама, а чак и лови лептире", напомиње проф. Главендекић.

Шимширов пламенац на листи узнемирујућих врста 

Kако препознати да је шимшир напала ова врста лептира? Женке полажу јаја у мањим групама по наличју листова и прекривају их секретом. Јаја имају пречник од једног милиметра.

Одрасле гусенице су дуге до четири центиметра, зелене су боје са широким црним и танким уздужним белим пругама и великим црним туфнама. Kад им понестане лишћа - почињу да се хране кором шимшира!

Европски стручњаци сматрају да су изгубили битку са том штеточином. Европска и медитеранска организација за заштиту биља ставила је шимширов пламенац на списак узнемирујућих врста.

„На тај начин упућују поруку националним стручним службама да обрате пажњу на њу, али се досад ниједна земља није јавила да потврди неке предузете мереˮ, каже наша саговорница.

Шимширов пламенац потиче из Kине и Јапана, Kореје, Индије. Први пут је примећен у Европи 2006. године, у Немачкој. Отада се брзо шири по континенту. Стручњаци сматрају да је вероватно унесен из Kине увозом садног материјала.