Биодиверзитет – богатство различитости

Биодиверзитет чине сви живи биљни и животињски организми, микроорганизми, типови станишта, екосистема, различити вегетацијски типови.

Како је за „Зелени часовникˮ истакла мр Верица Стојановић, биолог Завода за заштиту природе Србије, ми и не знамо које све врсте постоје на планети Земљи: „Нажалост, због многих угрожавајућих фактора дешава се да врсте које још увек нису описане и које човек није пронашао - нестану".

Биодиверзитет обухвата више организационих нивоа: генетички, специјски и екосистемски.

Делови планете који су сиромашни биодиверзитетом називају се биодиверзитетске пустиње, док се подручја са великим бројем живих организама називају центри биодиверзитета.

„Србија се налази на Балканском полуострву ‒ једном од шест центара биодиверзитета Европе, што значи да смо земља богата флором и фауном и другим организмима. Живи свет на Балкану се иначе мењао, односно прилагођавао променама, па је тако за време леденог доба бројна флора из средње Европе нашла уточиште у клисурама и кањонима Балкана; ту су се задржале неке реликтне биљне врсте и заједнице", објаснила је Верица Стојановић.

Србију карактерише велика генетичка, специјска и екосистемска разноврсност.

Досад је регистровано око 44 000 врста и подврста а процењује се да је број таксона око 60 000.

У Србији живи 18 одсто флоре Европе, 16 одсто европских гмизаваца и водоземаца, 16 процената риба, 51 одсто фауне птица Европе и 30 одсто европских сисара.

Године 1995. изашла је књига о биодиверзитету Југославије и отада немамо на једном месту публиковане податке конкретно за Србију.

„Знамо бројке, али не знамо тачно по редовима, фамилијама који су то организми, на пример, из групе гљива, алги или лишајеваˮ - скренула је пажњу наша саговорница.