Образовање и послови будућности

Лора Вајт, експерт за нове технологије у образовању, помаже наставницима у британској школи „Сент Кетринс" да што ефикасније користе дигиталне уређаје у настави.

Како каже за РТС, послодавци и универзитети шаљу назнаке да ђаци морају бити критички настројени, да морају имати развијену моћ селекције и разумевати односе.

Траже креативне ученике који су спремни на сарадњу и добри у комуникацији. „Зато ми у школи ʼСент Кетринсʼ желимо да истакнемо те вештине. Примењујемо обједињен такозвани блендид приступ учењу. То значи да никад ништа не радимо само на ајподу или само на папиру, већ сваки пут настојимо да одаберемо најбоље средство за дату активност. Тиме што дајемо такав пример критичког приступа, обликујемо и понашање својих ђакаˮ, истиче Лора.

Њихов циљ је да припреме ученике да буду критички настројени у тренутку кад се отисну у свет и умешни при избору одговарајућих алата и њиховој примени.

На највећем светском сајму образовне технологије под називом „Бет шоу", који смо посетили захваљујући сарадњи Образовно-научног програма РТС-а и British Council-а, питали смо Ајду Дал из Норвешке на који начин у њеној земљи креирају образовне програме:

„Многи данас постојећи послови биће аутоматизовани. У будућности ће неке од њих обављати роботи, а неких више неће ни бити. Ученике морамо образовати да буду у стању да одговоре на потребе будућности онакве каква ће бити. С тим циљем развијамо њихове вештине, учимо их како да уче и користе своје знање, да сами себе унапређују и своје поступке учења и компетенције прилагођавају будућим потребама."

Европска комисија је издала саопштење да ће до 2020. године чак 90% послова захтевати неку врсту дигиталне писмености, што обавезује образовне системе на брзе промене.

Међутим, истраживања су показала да улагање у технологију без јасно постављених образовних циљева није донело очекиване резултате у побољшању ученичких постигнућа. Купљени уређаји често су завршавали неискоришћени, закључани у орманима зато што наставници нису умели да их користе или зато што су брзо застаревали. 

Дезмонд Дихан, директор Гимназије „Тоунли" у Лондону, поделио је са нама своје 26-годишње искуство: „Видео сам много британских школа са застарелом технологијом која је купљена јер су мислили да је то одговор на све проблеме у настави, а заправо, купљени уређаји су застаревали већ у року од шест месеци и није било могуће заменити их. Зато ми бирамо флексибилну мултифункционалну технологију која ће пратити ритам времена".

Jедино је свеобухватни приступ технологији делотворан

Како се школе у Србији сналазе у дигиталном добу, за РТС открива др Данијела Шћепановић, самостална саветница у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: „Ми смо анализирали постојећа истраживања и из њих извукли закључке да је једино свеобухватни приступ технологији делотворанˮ.

То значи да је једнако важно како су школе организоване, како развијају школски развојни план и у то интегришу технологију; како сарађују са родитељима помоћу технологије, како сарађују са другим школама. „То је читав сет питања на који морамо одговорити, а не само да насумично опремамо школе", истиче наша саговорница.

Дакле, важно је темељно промишљати која технологија се набавља, са каквим циљем, те коју врсту и степен компетенције наставници треба да достигну како би припремали ученике за рад у 21. веку.

„Драго ми је што наша земља није погрешила као многе друге земље у набављању опреме без јасно дефинисаних образовних циљева" - додаје др Данијела Шћепановић.

Средовечни Асиф Мангера, стручњак за информационо-комуникационе технологије који ради као окружни саветник школа у Лондону, рекао нам је да се по његовом мишљењу није много тога променило у начину извођења наставе још из времена када је и сам био ђак: „Једина разлика је што су таблу и креду замениле интерактивне табле, а уџбенике лаптоп рачунари." Међутим, на семинарима за „тимски рад" које је водио Магера, запослени у фирмама су непрестано истицали потребу за бољом комуникацијом. Иако учесници семинара нису умели прецизно да дефинишу шта под тим подразумевају, одговарали су да не воле да раде са особама „које су добре по себи, али не и за рад у тиму".

На основу тога се Мангера запитао зашто се рад у тиму не учи од најранијег узраста: „Мене томе нису учили у школи, као што ни данас томе не уче децу у образовним институцијама".

Зато Мангера предлаже изградњу система „4К" као незаобилазног дела образовног плана. Систем „4К" се састоји из развијања: 1) креативности и иновативности; 2) критичког мишљења и решавања проблема; 3) комуникације и 4) колаборације, стога што, како тврди Мангера, „без тих способности стечене дигиталне вештине ученицима неће бити од велике помоћи у будућем раду" .