Има ли „тајм-аута” за родитеље?

Деца не воле тајм-аут јер губе пажњу своје породице, као и моћ и могућност да наљуте и узнемире своје родитеље. Деца се „шаљу у казну" све док не одустану од свог проблематичног понашања. Тајм-аут успешно помаже корекцију отпорног непримереног понашања које је импулсивно, агресивно и непријатељско, а није од користи код активног игнорисања, тихог дурења, јецања и плача детета. Метода је ефикасна, пре свега, у заустављању лошег понашања.

Ако желимо да применимо ту васпитну методу, морамо бити и брзи и сажети! Не можемо дете васпитавати сутра или код куће... Налаже нам се да реагујемо одмах - послати дете сместа у „тајм-аут" користећи не више од десет речи и десет секунди. Тајм-аут траје по један минут за сваки узраст (пет година - пет минута).

У студији пише тако а на вама је да то конкретно примените, па на пример, ако ваш петогодишњак легне на под поште јер му је досадно да чека ред или је агресиван јер му нисте купили свих десет играчака, онда се од вас очекује да у тој истој пошти или угланцаној радњи почнете да васпитавате своје дете усмеравајући га на досадно место пет минута, притом користећи тајмер, сат... Тако смо ми схватили...

У Асоцијацији за алтернативно породично старање о деци добијамо и врло јасна упутства за примену тајм-аута:
‒ одабрати једно или два понашања на која ћете применити тајм-аут;
‒ изабрати досадно место;
‒ објаснити детету шта значи тајм-аут;
‒ сачекати стрпљиво док се понашање не догоди;
‒ „послати дете у тајм-аут" користећи не више од десет речи и десет секунди;
‒ укључити тајмер на предвиђено време и ставити га на место одакле и дете може да га чује;
‒ сачекати да зазвони сат, а за то време уклонити пажњу са детета;
‒ пошто је прошао тајм-аут, питати дете зашто је послато у казну.

Др Бранка Радојевић појашњава да место за тајм-аут треба да буде досадно, нестимулативно, лако доступно и сигурно. За децу између две и четири године старости одабрати велику непомичну тврду столицу, а ону од пет до десет година одвојити у посебну собу. Никада не користити дететову собу као место за тајм-аут. Када се детету објашњава метода, и мајка и отац треба да буду присутни. Са децом од две до четири године треба више пута демонстрирати и увежбати поступак ‒ двогодишњаци и предшколци се дословно морају однети у столицу. За кршење правила и разговарање док је у казни дете добија додатни минут. Нужно је игнорисати дете док тајмер не зазвони. Пошто дете напусти тајм-аут треба да дође до родитеља и објасни зашто је послато у казну, наглашава наша саговорница.

Из угла науке, метода је врло ефикасна. У пракси? Да, ефикасна је ако родитељи не греше... Психолог др Радојевић јасно препознаје уобичајене грешке родитеља када се примењује метод ‒ разговарање и расправљање са дететом пре или пошто се смести у тајм-аут, коришћење мале столице, клупице, или столице за љуљање за смештање предшколаца или дететове собе или неке друге стимулативне просторије. Не користећи тајмер понекад родитељи изгубе осећај за време, али и допуштају детету да се извињава после тајм-аута или да обећава да ће бити добар.
Важно је запамтити да се не сме претити васпитним методама, већ их треба применити.