Читање и ДНК

Истраживање објављено у „Научним студијама о читању" показује да генетички „резултат", који се састоји од око 20 000 ДНК варијанти објашњава пет посто разлике у способности читања код деце. Ученици са највишим и најнижим генетичким „резултатом" савладавали су читање различитом брзином ‒ њихов напредак су делиле чак две године. Та открића указују на потенцијал употребе генетичких резултата у предвиђању предности и слабости када је реч о способностима учења код деце.

Према аутору студије, ти резултати могли би једног дана да се користе за рано откривање и решавање проблема са читањем ‒ што је много делотворније од чекања да поједина деца покажу те проблеме тек у школи.

Истраживачи су израчунали генетичке резултате (који се називају и „полигенетички резултати") код 5 825 појединаца, а затим су мапирали те резултате и упоредили их са важећим способностима читања код деце узраста од седам до 14 година. Тако су успели да објасне до пет одсто разлике у способности читања код деце. Та веза показала се тачном чак и када су узели у обзир когнитивне способности и породични социо-економски статус деце. Аутори студије напоменули су да иако пет посто изгледа као релативно мали број, ово истраживање је значајно у односу на друге резултате студија које се односе на читање.

Саскиа Селзам, главни аутор студије, наводи да је „вредност полигенетичких резултата у томе што омогућавају да се предвиди генетички ризик и ниво тежине у могућности савладавања проблема са читањем код било ког појединца."

Роберт Пломин, професор на Краљевском колеџу у Лондону и један од аутора студије, рекао је: „Надамо се да ће ови налази допринети бољем сагледавању и одлучивању које препознаје и поштује генетичке разлике међу децом, када је реч о њиховој способности читања."

 Приредила Татјана Цвејић