Како изаћи на крај са негативним понашањем деце

Ми, данас родитељи, дочекасмо прилику да применимо оно најбоље из обрасца по коме су нас васпитали. Неко исправља неке грешке, неко понавља исте... Ипак, некако се суочавамо и са новим ситуацијама.

Сигурно је да ми нисмо „вриштали" тражећи да нам купе таблет, бацали се по поду великих тржних центара или љутито одбијали да идемо пешице до школе... У психологији се то зове - негативно понашање деце. Ново време, нова деца... Да ли је потребно неко најновије васпитање? Можемо ли да васпитамо децу без науке?

И питајући се како изаћи на крај са негативним понашањем деце, проналазимо студију под истоименим називом др Бранке Радојевић, психолога.

Да бисте били успешан родитељ, морате да будете добро наоружани низом вештина за дисциплиновање, а све оне се прво примењују у кући. Ако су вам звоцање и грдња једини методи, а правила понашања уводите тек када вас дете изнервира у супермаркету или на неком другом јавном месту ‒ лоше ћете проћи. Добар однос између родитеља и детета у коме одрасли настоје да препознају дететове потребе, изађу им у сусрет и утврде шта изазива његове пожељне и непожељне реакције ‒ основ је васпитања. Тај квалитетан однос размене постепено се изграђује, при чему се путем пажње, похвале и подршке успоставља поверење, истиче наша саговорница.

У Асоцијацији за алтернативно породично старање о деци „Фамилија" сазнајемо да је научно потврђено да уколико омаловажавамо дете и често га физички кажњавамо, оно ће изградити негативну слику о себи, почеће да туче и вређа вршњаке, а када порасте ‒ и саме родитеље. Дете треба третирати са поштовањем и уважавањем да би научило да се конфликти не решавају љутњом и агресијом, већ разговором. Одрасли су склони да претпоставе да се лепо и позитивно понашање деце подразумева а да у васпитавању треба да буду усмерени на препознавање и кажњавање негативних реакција. Важно је да родитељ научи да препознаје и награђује добро понашање и помаке код детета и да не акцентује само оно што је лоше. То је лакше рећи него учинити, посебно када је реч о агресивном детету које провоцира осећање беса и фрустрације код родитеља и наставника. Чак и када је дете „тешко" за васпитавање, морамо га наградити пажњом и похвалом сваки пут када се понаша неагресивно и када жели да сарађује, савети су психолога др Бранке Радојевић.

Агресија деце се јавља као одговор на стрес и фрустрацију и има сврху да присиљава околину да дете добије оно што жели. Деца појачавају агресивно понашање и када су изложена моделима који се понашају вербално или физички агресивно ‒ зато као родитељи треба да будемо неагресивни узори. Поред тога, дете треба заштитити од агресивних вршњака и неадекватних, насилних садржаја који се нуде путем телевизијског програма.

Свако дете повремено испољава негативна и агресивна понашања: шутира, гризе, краде, говори ружне речи, немарно је или деструктивно према стварима, има нападе беса или хистеричног плача... Када се та понашања испољавају често и интензивно, реч је о поремећају понашања. Многи родитељи који не могу да контролишу дете и његову агресивност верују да професионалци могу да га „поправе" користећи неке моћне терапијске методе. Неки се, опет, осећају беспомоћно и мисле да ништа не може да се учини. Истина је да се може изаћи на крај са непожељним понашањeм деце, али то захтева стрпљење, истрајност и систематичну примену васпитних метода...