По идеји једног тинејџера

На морима не можете да не приметите пластични отпад који долази са бродова, преко речних вода или са сметлишта донесен ветром. Сакупљање тог материјала одувек је деловало непрактично, будући да су пластични наноси расути по огромним површинама, а решења која су предлагана могла су да угрозе живи свет океана. Да би се нешто променило у концепцији решавања проблема, требало је да се појави један тинејџер.

Бојан Слат, ученик из Холандије, имао је само 16 година када се сусрео са проблемом смећа у океанима током својих ронилачких активности. На памет му је пала идеја која подразумева неколико дугачких, плутајућих баријера, које ће бити окренуте ка владајућој морској струји у плитком луку. Како би море наносило пластичне масе до баријере ‒ тако би се оне гомилале на крајевима и према центру, где би се отпад груписао и био доступан да се извуче. Кретање морске воде обавило би већи део посла, концентришући смеће на једном месту, па би жива бића несметано могла да се крећу. Слат је својом идејом привукао пажњу инжењера, океанографа и донатора.

Тестирање са платформом дугачком 40 метара показало је да је концепт могућ, и више од стотину научника, инжењера и компанија радило је током 2016. године на изради техничког пројекта написаног на 535 страна. Та платформа, дуга два километра биће постављена у близини јапанског острва Цушиме, на чије обале се годишње избаци приближно 12 000 кубних метара смећа. Пројекат је назван „Чишћење океана" („Ocean cleanup").

Приредила Александра Стојановић