Школска математика

Брзина се огледа у броју урађених задатака за одређено време или у времену потребном за решавање истог задатка од стране различитих ученика.

Трајност може да се сагледа у одложеном проверавању раније стечених знања. Дубина се огледа у томе да ли ученик уме за сопствене примене да трансформише знања која је стекао у школи. Не морају све ове особине бити испољене у истој мери. Ако је само једна од карактеристика изражена у већој мери, може се говорити о постојању математичких способности ученика.

Већина великих математичара своју даровитост за математику испољила је у својим раним годинама. Међутим, у школским условима, та даровитост је због количине градива или неспособности наставника углавном пролазила непримећено. Али даровитост је као вода која се не може зауставити, на срећу, увек неко открије таленат и онда се то каналише на прави начин.
Потребна је организација рада и изналажење ефикаснијег облика рада са даровитим ученицима.

Уколико се таленат не испољи и не развија у оптималном узрасном периоду, може се десити да заувек буде изгубљен. Често се дешава а и експериментално је доказано да многи ученици који су сматрани неспособним за математику, успешно овладавају математичким градивом само ако се подвргну другачијем математичком третману. Дискусије, креативан час и размене мишљења помажу да се градиво презентује на најбољи начин и да ученици добију вољу и подстицај,
као и самопоуздање у раду.

Улога наставника

Велики је учинак наставника, који код ученика мора да развије интересовање за математику, као и страст за изналажење новог. Сваки задатак, урађен на нов начин, за ученике треба да представља мали проналазак. Велика је ствар и ако се ученицима омогући да изналазе и постављају нове проблеме, а све то ће развити жељу за бављењем науком. Поред редовне наставе, за развој математичких способности драгоцене су и слободне математичке активности у виду часова занимљиве математике, олимпијада, конкурса, математичких квизова...