Надахнута решења

Ово можемо једноставно илустровати причицом о томе како је кинески дечак измерио слона. Мерење тежине огромног слона кога је кинески цар добио на поклон било је немогуће за људе на двору, јер одговарајућа вага није постојала. Дуго су размишљали како да измере слона и обрадују цара.

У томе им је помогао један дечак, сасвим простим, али надахнутим решењем. Предложио је да слона доведу до реке и да га ставе у велики чамац. Када су слона увели у чамац, дечак је цртом на спољашњој страни чамца обележио до које висине допире вода. Када су из чамца извели слона, дечак је предложио да у чамац убацују камење, све док чамац не потоне до означене црте. Измеривши камење на ваги, дознали су колика је тежина слона.

До оригиналног задатка дошао је и велики математичар Карл Фридрих Гаус још када је имао девет година. Од учитеља је добио задатак да сабере све бројеве од један до сто. Намера учитеља је била да запосли несташног Гауса, мислећи да ће посао потрајати. Али генијални Гаус је за кратко време уочио да је збир првог и последњег броја, другог и претпоследњег, трећег с почетка и трећег од краја и тако редом, увек исти и да износи 101.Таквих парова има 50, па је тражени збир 50 x 101 = 5050.

И многи други задаци имају слична надахнута решења.
На пример: како ћемо са три реза пресећи сир ваљкастог облика да бисмо добили осам једнаких делова? Затим: Маја је рекла да је прекјуче имала десет година , а да ће идуће године имати 13. Да ли је то могуће?

Или овакав задатак: Поставите прут на под собе, тако да нико не може да га прескочи.
Мајка је у корпи имала три јабуке. Поделила их је тројици синова. Сваки
је добио по једну јабуку и једна је остала у корпи. Како је то урадила?

Сазревање решења у подсвести

Да би се решио задатак, мора се проћи кроз све фазе које су типичне за решавање неког проблема. То значи да у својој свести треба да се призове све што је битно за дати проблем, а онда се креће у потрагу за решењем. Често следећи корак није след претходног, него то може бити нека досетка или време мировања, када „напуштамо" проблем и бавимо се неким другим стварима.

Ипак, како је проблем био чврсто уграђен у мисли, подсвест је и даље радила, али на миру, без притиска. И тада изненада, спонтано, настаје озарење и решење које је заправо последица креације нашег ума. А онда настаје питање: како то да решења нема у периоду интензивног трагања за решењем, а да се јавља у периоду када се о њему више не мисли? Психолози сматрају да се о проблему и тада мисли, и да он полако „сазрева" иако тога нисмо свесни. Људски ум то чини подсвесно и решење се изненада појави, а оном ко решава проблем чини се да је решење дошло из непознатог смера, одједном ‒ као гром из ведрог неба.