Камена бомба

У времену епидемије хроничних незаразних болести, међу угроженима су и пацијенти са каменом у жучној кеси и бубрегу. Ти каменци се могу формирати у великом броју органа, пре свега простати, плућима, панкреасу.

Ако се зло и болест уопште могу мерити, у поређењу са малигним болестима, инфарктом, шлогом ‒ на први поглед, камен у телу звучи још и добро. И добро је док не заболи.
А кад заболи... тада знамо зашто је то бомба... Није мали проценат смртности баш услед компликација због „померања" камена. Кад крене, ако оде путем којим не би требало, може да кошта живота.

Генетски предиспонирано или начином живота условљено, број пацијената са каменом, и то посебно у жучној кеси, четири до пет пута је већи него пре 50 година... Камен у жучној кесици је честа болест, четири пута чешћа код жена него код мушкараца. Око десет одсто популације болује од жучних каменаца, а 30 одсто пацијената је старије од 65 година.

Две су основне групе тих каменаца ‒ холестеролски, и то у 80 одсто случајева, и пигментни, у 20 одсто случајева, који се даље класификују на западни и оријентални тип. Пигментни каменци су црни попут угља и настају због повећане количине нерастворљивог билирубина у жучи и релативног дефицита жучних соли а вишка јонизованог калцијума. Пигментни али оријентални тип је смеђе боје, претежно грађен од калцијум-билирубината и калцијумових соли масних киселина.

У клиничком испољавању, билијарни бол има централно место. Бол је провоциран дијеталном грешком (јаја, сарма, подварак), а јавља се у виду грчева, 'чупања' са десне стране стомака које се шири испод десне лопатице у десно раме.

Нефролитијаза је израз који означава појаву бубрежног камена. Формирање камена одиграва се изван бубрежног ткива, у бубрежним чашицама и бубрежној карлици. Два до три одсто становништва оболева а то је најучесталије између 30. и 50. године. За разлику од камена у жучи који је, као што рекосмо, чешћи код жена, појава бубрежног камена чешћа је код мушкараца.

Структура камена ‒ зависи од врсте кристала и њиховог односа према матриксу. Уратни камен је округао, глатке површине, мали, са концентричним прстеновима на пресеку. Оксалатни је округао, али са бодљикавим продужецима ‒ 'бодљикаво прасе'. Велики камен је магнезијум-амонијум фосфатни, и то облика унутрашњег система бубрега. Није на одмет рећи и да се код 10‒15 одсто оболелих јавља уринарна инфекција бактеријама.

Методе лечења 

Медицина има решење. Поред хируршког лечења, нова сазнања нуде нове методе лечења. Будући да „камен у организму" није безазлен здравствени проблем, превентивни прегледи и лечење су једини стручни савети.

Имајући у виду и чињеницу да није мали број оних који имају склоност ка самолечењу, подсећамо на то да су још од давнина наше баке знале да је најбољи лек за сваку бољку, па тако и ову, кашичица чистог маслиновог уља помешана са неколико капи лимуна, која се пије на празан стомак једном дневно. Да би се болови ублажили, поред маслиновог уља, добро је уносити што више течности као што су вода и чајеви. По народној медицини, делотворне су и биљке ‒ ува, раставић, клека, зечји трн, мравинац, вранилова трава...

По старим рецептима, да би се избацио песак који претходи стварању камења у телу, најбоље је применити купку од раставића. За једнако добре резултате користи се и чај од сушеног корена целера, першуна, селена и сладића. За љубитеље пива, добра вест: хмељ који пиво садржи одличан је за сузбијање каменчића у телу. Док они којима пиво не прија, помоћ могу потражити у лубеници.