Математички блесак

Француском математичару Ренеу Декарту синула је идеја о аналитичкој геометрији, којом је преокренуо токове математичке науке, када је уснио три мистична сна.

Блез Паскала су често мучиле зубобоља и несаница. Лежећи будан једне ноћи, мучен зубобољом, да не би мислио на бол, мисли је усредсредио на циклоиду. Зубобоља је престала, и Паскал је за осам дана успео да реши многе проблеме у вези са том равном кривом.

Карл Фридрих Гаус је у вези са открићем теорије бројева, коју је покушавао да докаже дуги низ година, али безуспешно, рекао : „Најзад, пре два дана, успео сам, али не захваљујући великим напорима, већ захваљујући Богу." Као кад севне муња - проблем је изненада био решен, каква је то природна чаролија која је спојила Гаусово знање са оним што му је донело успех.  

Архимед је данима и данима размишљао о решењу проблема Хиеронове круне, а онда, одједном, док се купао у кади, осетио је да му је тело лакше. Зашто лакше? Истрчао је из каде и наг трчао улицама Сиракузе, вичући: Еурека! Еурека!

Ирски математичар Хамилтон, враћајући се једне вечери кући, на мосту реке измислио је кватернионе. На стубу моста исписао је основне поставке алгебре кватерниона, а мост је и сада украшен уклесаним решењем. 

Велики француски математичар Анри Поенкаре бавио се питањем подсвести у изненадном просветљењу. На личном искуству, завирујући у своју психу, покушао је да објасни смисао математичког стваралаштва и да дâ његове логичке основе. Али без обзира на те покушаје, тај акт стваралаштва не може се у потпуности описати нити се може неко научити како да ствара. Историја стваралаштва даје драгоцене податке о томе шта претходи изненадном блеску решења. То је свакако велики и мукотрпан рад, затим стално размишљање о проблему који се решава, велика обдареност и таленат за математику, богатство идеја о могућим путевима решавања проблема, и још много тога. Али шта се дешава у мозгу у тренутку тог блеска, немогуће је објаснити.