Од Ускршњег острва до пустиње Калахари

Европљани су крочили на потпуно огољено острво, уочили тек шачицу изолованих стабала, свежу воду једино у кратерима угашених вулкана, једва по коју врсту птица, инсеката, гуштера... Сисара није било. Посетиоце су запањиле камене статуе расуте по целом острву, њих више од 870, висине око шест метара. За транспорт статуа које су назване моаи, као ваљци, коришћена су дебла стабала.

Истраживања су показала да је острво некада било прекривено густом вегетацијом која је уништена а због транспорта статуа до церемонијалних локација, са острва је нестајало дрво по дрво, због чега је почело скоро право ратно стање, а јавио се и канибализам. Случај Ускршњег острва одличан је пример зависности људског друштва од животне средине. Острво припада држави Чилеу, тренутно броји око 5 000 становника, поприлично је пусто, а годишње га посети више од 50 000 знатижељних туриста.

Вода из пустињског корења

У односу на становнике Ускршњег острва, око 100 000 Бушмана потпуно се другачије односи према суровим условима пустиње Kалахари, у којој живе.

Бушмани живе од лова и сакупљања јестивог корења.

Станују у склоништима од шибља и коже. Љуске нојевих јаја им служе као посуде у којима сакупљају воду добијену цеђењем корена неких биљака.

Храну и воду не потроше одмах, већ их често чувају на посебним местима.

Многи обичаји необичног народа прелазе у историју. Неретко бивају принуђени да напусте своју територију и хиљадугодишњи начин живота у хармонији са природом.

Дијагноза кроз статистику

Укупна површина земљишта под шумама износи нешто мање од четири милијарде хектара, што чини једну трећину копна.

Уништавање шума траје хиљадама година а површина под шумама данас износи само половину  оне која је постојала пре 300 година. Петина подручја амазонских шума отишла је у заборав.

Две трећине укупне површине под шумама налази се у Русији, Бразилу, Kанади, САД, Kини, Аустралији, Kонгу, Индонезији, Перуу и Индији.

У Индонезији и Малезији искрчене су велике површине тресетних шума које су исушене да би биле засађене плантаже уљних палми. 

Последице губитка биолошке разноврсности јаче се осећају у тропским прашумама јер је у њима садржана знатна биолошка разноврсност планете.

Процењује се да се у шумама налази од 50 до 90 процената свих живих врста а тај високи проценат потиче од општеприхваћеног уверења биолога да је данашњој науци непознат огроман проценат врста, а да оне баш живе у тропским шумама.

Међу најпознатијим угроженим врстама налазе се орангутани у Борнеу, тигар са Суматре, азијски слон и неки крупни афрички примати, наши најближи сродници.