Не морају сви на факултет

Средње стручно образовање је маргинализовано, има лош углед, а занимања која се у оквиру образовања проучавају - сматрају се неатрактивним. То је предрасуда, јер и средње стручне школе нуде занимљиву палету профила, од економских до техничких.

Често ни родитељи, ни наставници, ни ученици нису обавештени о понудама и могућностима тих школа.
Пре неколико година Немачка организација за техничку сарадњу (ГИЗ) увела је пројекат под називом „Професионална оријентација" и променила јавну слику, приказивање средњих школа, а уједно и олакшала усмерење основцима.

У реализацију пројекта укључене су канцеларије за младе при општинама, Национална служба за запошљавање и разне компаније које ученике седмих и осмих разреда припремају за предстојећи избор занимања.
Посетама школи, својим знањем и компетенцијама помажу ученицима да сагледају своја интересовања и способности. На интерактивним радионицама млади брзо констатују шта је то што умеју, за шта су талентовани, које су њихове предности и будуће позиције у каријери. У програме су укључени и родитељи и управо они треба да подржавају интересовања и одлуке свог детета.
Многи ученици добијају праву инспирацију и проверавају своју одлуку тек када посете компанију, распитају се и „испробају" своје будуће занимање.

Осим са младима из основних школа, саветодавни тимови сарађују и са ученицима средњих школа, углавном стручних. Ако је циљ ученика да се по завршетку средње школе свакако упишу на факултет, саветодавци им предочавају и друге могућности. Многе компаније траже квалификовану радну снагу, којој заузврат пружају могућности за развој и напредовање. Захваљујући конкретним информацијама, многи ученици средњих стручних школа увиђају вредност свог школовања и развијају неопходно самопоуздање за успех у својој струци.