Радост постојања Салвадора Далија

Егоцентричан, загонетан, мистериозан - речи којима се може описати Салвадор Фелипе Јасинто Дали, шпански уметник рођен 1904. године у Фигерасу. Његов таленат и техничка бриљантност били су ривали његовој незаборавној личности, мешавини реалности и фантазије. Упркос свему што је написао, или што су други написали о њему, шпански надреалиста остао је за многе мистерија и као човек и као уметник.

Рани живот

„Како само име каже, било ми је додељено, ништа мање, да спасем Сликарство из ништавила модерне уметности, и то у једној катастрофалној епохи, у овом механичком и осредњем свету у коме имамо част и несрећу да живимо" - написао је Дали у књизи „Ја сам геније".
Три године пре Далијевог рођења умро је његов брат по коме је он добио име, и нико, сем вероватно самог Далија, није могао да претпостави колико ће то име постати важно у свету уметности. Наклоњен ексцентричностима, био је веома тешко дете, и како је сам говорио, све му је било дозвољено. Био је господар у кући, а његова амбиција све више је расла, као и његово лудило величине. Упркос таквом понашању, родитељи су успели да препознају генијалност и таленат у свом сину, па су од најранијих дана охрабривали његово интересовање за уметност. Соба у породичној кући била је, у ствари, Далијев први студио.

Школовање

Свесно другачији од осталих, није имао много пријатеља у школи. Штавише, деца су га се прибојавала јер би увек учинио неку лудост. Растући, његова личност се није задовољавала само примитивним нарцизмом, већ се прочистила анархистичним тенденцијама. Из неког, вероватно само њему јасног принципа, био је против свега.
За све то време, Дали је учио да црта са жаром и пажњом читавог бића. Био је примљен на Уметничку академију у Мадриду 1921. године. Ту се придружио авангардном кругу студената, међу којима су били Луис Буњуел и Федерико Гарсија Лорка. Иако је био добар студент, био је избачен са факултета због ексцентричног облачења и бизарног понашања. Очајан отац, коме је то искључење из школе значило крај јавне каријере, одвео га је у Кадакес, где је Дали почео да живи као аскета предајући се потпуно сликању и читању. Хтео је да прикупи сву интелектуалну и физичку снагу како би изашао као победник из тог рата.

Изложбе

Далијев таленат јавност је спознала 1925. године, када је излагао у Барселони, а интернационалну славу постигао је три године касније, када је излагао у Питсбургу. Следеће године његове слике видео је и Париз.
Многе Далијеве слике врло су контроверзне, необичне, али остављају дубок траг у уметничком свету. Његове слике су у великој мери снови, успомене и фантазије са веома упадљивим бојама. Пошто је био члан надреалистичког покрета, своју подсвест је изражавао кроз уметност, а то нису биле само слике већ и књиге, филмови, накит, вајање, позоришни костими и сл. Иако су га касније оптуживали да је постао комерцијалан, његове слике обележиле су надреализам прошлога века. Премда није био прихваћен од већине, није се плашио да слика оно што осећа и жели. Он је просто терао људе да размишљају о томе шта је желео да каже одређеном сликом. Неки су опет уживали у његовим фантазијама и доказали да различито приближавање уметности мења људе. Дали је успео да их пробуди из свакодневног живота и натера да примећују и необичне ствари.

Далијева инспирација и љубав

„Једно једино биће достигло је један вид живота чија се слика може упоредити са смиреним савршенствима ренесансе. То биће је Гала, моја жена, коју сам неким чудом имао среће да изаберем."
Овако је Дали описао своју љубав, музу, инспирацију, духовног партнера и најважнију особу у животу. Она је преузела одговорност за скоро сваки аспект његовог живота: уметнички, новчани и сексуални. Тајна њеног утицаја била је недокучива. Уз њену помоћ, Дали је постао угледни сликар у Паризу. Током тридесетих година прошлог века његове изложбе биле су најпосећеније како у Европи тако и у Америци.
Умро је 1989. године у родном Фигерасу.