Музички укус и друштвене класе

Чак и данас, у савремено доба, друштвене класе имају особене ставове о култури, специфичан укус, начин на који слушају музику, каже студија објављена у канадском „Социолошком прегледу".  Гери Винстра, аутор студије и професор на Одељењу за социологију Универзитета Бритиш Колумбија, наводи да „ширина укуса није повезана са класом", али да постоје одређени „филтери" код појединих класа за оно што воле и оно што не воле, када је реч, између осталог, и о музици.

Студија је обухватила готово 1.600 телефонских разговора са одраслима у Ванкуверу и Торонту, који су одговарали на питања - шта воле, односно не воле од наведених музичких жанрова (понуђен је 21 жанр). Сам професор Винстра наводи да је склон „лакој" музици, мјузиклима и попу.

Према студији, испоставило се да сиромашнији и мање образовани често воле кантри, диско, тзв. „лаку" музику, старију рокенрол музику, хеви-метал и реп. Они богатији и образованији давали су предност класичној музици, блузу, џезу, опери, хорској музици, регеу, року, тзв. „world music"... 

Истраживање дотиче и осетљиву тему социологије културе: да ли уз класе иду и одређени укуси у области културе, или - да ли су елите дефинисане широким спектром предности које их одвајају од „обичних смртника".  

Студија утврђује да богатство и образовање не утичу на ширину музичког укуса једне особе. Међутим, класа и други фактори - као што су старост, пол, статус имигранта, порекло - обликују музички укус на занимљиве и комплексне начине.  

Значајну улогу у разликовању класа има и избор музике коју људи не желе да слушају. „Оно што се допада вишој класи - не свиђа се нижој, и обрнуто", каже професор Винстра. Тако су код најнеобразованијих људи - учесника у истраживању - више од осам пута веће шансе да не воле класичну музику, него код оних најобразованијих. Са друге стране, кантри, „лаку" музику, старији рокенрол - припадници виших класа углавном не воле.  

Приредила Татјана Цвејић