Да ли религиозно васпитање умањује алтруизам?

Многе породице верују да религија има пресудну улогу у моралном развоју детета, али како међународна студија Универзитета у Чикагу сугерише - деца религиозних родитеља можда нису толики алтруисти као што ти родитељи мисле.

Професор Жан Десети предводио је тим развојних психолога који су испитивали запажања и понашање 1.170 дечака и девојчица узраста од 5 до 12 година из шест држава: Канаде, Кине, Јордана, Јужне Африке, Турске и Сједињених Америчких Држава. Студија је процењивала склоност деце да деле, третирајући то као меру њиховог алтруизма, као и тенденцију да осуде и казне друге због лошег понашања.

Деца из религиозних породица мање су склона да деле него деца из нерелигиозних породица. Религиозно васпитани људи такође су спремнији да на антисоцијално понашање одговоре казном, сугерише истраживање.

Резултати истраживања у супротности су са мишљењем религиозних родитеља, који су чешће него нерелигиозни родитељи тврдили да њихова деца имају висок степен емпатије и разумевања за туђе невоље.

„Наши резултати у супротности су са здравим разумом и општом претпоставком да су деца из религиозних домаћинстава саосећајнија и љубазнија према другима. Показало се да су деца из атеистичких и нерелигиозних породица заправо великодушнија", рекао је Десети, професор психологије и психијатрије на Универзитету у Чикагу.

Игра диктатора 

Деца су учествовала у верзији „Игре диктатора", како би истраживачи и кроз тај вид понашања проценили њихов алтруизам. Добили су десет налепница и пружена им је прилика да их деле са другим дететом које не виде. Алтруизам је мерен просечним бројем дељених налепница.

Да би проценили моралну осетљивост деце, научници су им пуштали кратке анимиране филмове у којима један лик гура или удара другог, било случајно било намерно. По гледању сваког филма, деца би одређивала колико лоше је било понашање одређеног лика и колику казну заслужује.

Родитељи су попуњавали упитнике о својим верским уверењима и праксама и о процени коју имају о томе колико су њихова деца саосећајна и праведна. На основу упитника су формиране три велике групације: хришћани, муслимани и нерелигиозни. (Припадници других вероисповести нису чинили довољно велики узорак да би били укључени у додатне анализе.)

Као и у претходним студијама, уопштено гледано, склоност деце да деле повећавала се са годинама. Међутим, деца из хришћанских и муслиманских домаћинстава била су знатно мање спремна да деле своје налепнице него деца из нерелигиозних породица. Негативна веза религиозности са алтруизмом расла је са годинама, те су деца из домаћинстава где се дуже практиковала вера најмање била склона да деле.

Деца из религиозних породица више су осуђивала антисоцијално понашање и залагала се да се оно оштрије казни него нерелигиозна деца. Резултати ове студије у складу су са претходним истраживањима на одраслим људима, која су открила да је религиозност повезана са тенденцијом да се казни лоше понашање.

„Резултати студије откривају да у различитим државама религија на сличан начин неповољно утиче на алтруизам код деце. Они оспоравају став да религиозност подстиче друштвено пожељно понашање и преиспитују да ли је религија неопходна за морални развој, и тиме сугеришу да секуларизација моралног дискурса не смањује људску доброту. У ствари, чини управо супротно", рекао је Десети.

Приредила Тамара Вешковић