Анемија нарушава квалитет живота – како је лечити

Брз темпо живота и велика изложеност стресу често доводе до умора, поспаности, па чак и депресије. Ако се томе дода и нередовна исхрана, симптоми се могу и појачавати. Међутим, наведене појаве могле би указивати и на проблем са анемијом. Лекари се у пракси највише сусрећу са хипосидеремијском анемијом, која настаје услед недостатка гвожђа и од које пати око осамдесет одсто пацијената.

„Анемија је у ствари смањење броја еритроцита и смањење концентрације хемоглобина у нашој циркулацији. Главни показатељ присуства анемије јесте концентрација хемоглобина, па кажемо да неки човек има анемију ако је вредност хемоглобина мања од 130 грама по литру - ако су у питању особе мушког пола, односно 120 грама по литру - ако је реч о особама женског пола", објашњава др Оливера Марковић, интерниста-хематолог, за емисију „Све боје живота".

Од хипосидеремијске анемије пате најчешће особе које имају повећане потребе за гвожђем - у првом реду то су деца у времену раста и развоја, затим деца у пубертету, од 13. до 16. године живота. Тај тип анемије се чешће јавља код жена него код мушкараца - чак 30 посто жена у генеративној доби наспрам само три одсто мушких пацијената.

Сигуран доказ да је у питању хипосидеремијска анемија имамо тек када урадимо параметре метаболизма гвожђа, а то су серумско гвожђе, тотални капацитет трансферина за везивање гвожђа и серумски феритин. Докторка Марковић наводи да су вредности серумског гвожђа снижене у случају хипосидеремијске анемије, „компензорно је повећан капацитет трансферина за везивање гвожђа, док су вредности серумског феритина снижене". Јако је важна вредност серумског феритина јер је он главни параметар депоа гвожђа у организму, главни показатељ тога колике су резерве гвожђа у организму.

Да би се прецизно поставила дијагноза потребно је урадити лабораторијске анализе крвне слике. На основу тога хематолог може лако установити која је терапија најбоља и најделотворнија за пацијента.

Најделотворније терапије

Болесници који имају хипосидеремијску анемију лече се препаратима гвожђа које данас у великом броју могу наћи на тржишту. Најбоље је узимати препарате у виду различитих таблета, дражеја или солуција. Сви они садрже од 30 до 60 мг елементарног гвожђа. Увек је потребно да се крене са већим количинама, односно ударном дозом од 180 до 280 мг. После две до три недеље, када се крвна слика нормализује, узима се доза одржавања, обично од 60 до 120 мг гвожђа дневно.

Терапија интравенским гвожђем преписује се када пацијент не толерише препарате који се узимају кроз уста (лат. per os), те повраћа, има мучнине и друге стомачне тегобе. Интравенска терапија примењује се и када је поремећај у ресорпцији гвожђа повезан са неким инфламаторним обољењем, целијакијом или када је, услед масовних крварења, потребна брза надокнада гвожђа. 

Терапија анемије траје од три месеца до шест месеци (најмање) па зато треба бити упоран и истрајан у њеном спровођењу. Треба се хранити намирницама које су богате гвожђем, а то су у првом реду намирнице животињског порекла, из којих се гвожђе много боље искористи него из оних које су биљног порекла. Гвожђа највише има у црвеном месу, риби, живинском месу, јајима, спанаћу, цвекли, орасима, бадемима, сувим кајсијама.