Наука о последицама бомбардовања Србије

Расправа је организована са циљем да се представе резултати истраживања, како би се донели научно засновани закључци о постојању или непостојању повезаности између повећаног броја оболелих од малигних обољења у Србији, рекао је проф. др Драган Веселиновић, члан Академијског одбора САНУ „Човек и животна средина" и председник Секције за нејонизујућа зрачења, њихово деловање и примену Друштва физикохемичара Србије.

 „Имамо статистички значајно повећање оболелих од малигних болести од 2006. до 2009. године - 5.000 оболелих више у односу на период од 2002. до 2005. године. И број умрлих је већи за више од 5.000", рекла је професорка Медицинског факултета у Београду, др Даница Грујичић.

Подаци Завода за јавно здравље „Милан Јовановић Батут" за 2014. годину показују да је у Србији (без Косова и Метохије) од малигних болести оболело 35.319 особа, или 490 на сто хиљада становника.

Према подацима Светске здравствене организације, у 2014. години било је четрнаест милиона оболелих, или 290 на сто хиљада. Нарочито се повећао број оболелих од лимфома и леукемије (више од 136%), а то су болести повезане са костном (коштаном) сржи, која је најосетљивија на зрачење, речено је на скупу.

Опасност, али не због зрачења

Премда Агенција за јонизујуће зрачење тврди да нема више повишеног зрачења на местима где су падали пројектили, професорка Грујичић сматра да је штета нанесена када је експлодирао пројектил са осиромашеним уранијумом: „Ослобођен је аеросол са алфа честицама, који је свако од нас могао да удахне". Удахнуте алфа честице или унесене у организам путем хране или воде, остављају трајне последице на здравље.

На скупу је осим о медицинским аспектима НАТО бомбардовања Србије (1999), било речи и о деконтаминацији, последицама дејства органских загађивача, као и физичкохемијским и еколошким аспектима дејства муниције са осиромашеним уранијумом. На скупу је одабрана Комисија која ће дефинисати закључке о загађењу и поступцима заштите наведеним на расправи.