Афоризми Николе Пашића

Чињеница је да је Никола Пашић био председник владе Србије у време балканских и Првог светског рата.

Дакле, у његовом мандату (или мандатима) у састав Србије ушли су Рашка област (Санџак), Космет, Македонија, затим створена је велика Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Неки га за то сматрају заслужним, а неки кривцем.
Не улазимо у полемику о тим темама.

Јунак сатиричне штампе

Пашић је био „јунак" сатиричних листова и часописа. На пример, „Ђаво" је био жесток критичар Баје, „Вође" радикала и његових ближих сарадника. „Ђаво" је чак смислио рубрику у којој је објављивао афоризме чији је аутор тобож био Баја, који се (опет тобож) испод њих својеручно потписивао.
У „Бајиним", то јест „Ђаволовим" афоризмима критикују се мито, корупција, „провизијони", „бакшиш", бонуси... Ту је и једна веза са нашим, али и са другим временима, јер је главни задатак и предуслов друштвеног напретка борба против корупције и „организованог криминала".

Шкарт муниција

Један од „Бајиних афоризама" односи се на чувену аферу „Шнајдер-крезо":
„Најлепше ми стоји,
Што ми шнајдер скроји."
Србија је од те корпорације, у рангу „Крупа" и „Шкоде", купила топове 75 милиметара што је, како су стручњаци написали, била основа српске артиљерије у ратовима који су следили. Уз топове је купована, наравно, и муниција. Проблем је настао због тога што је у муницији, коју је „шнајдер скројио", било доста „шкарта" па је то озбиљно угрозило ватрену моћ српског топништва. Штета је штета, али је крој многима добро стајао, па и Пашићу, по мишљењу сатиричара. Опозициона и сатирична штампа је брујала о томе да шкарт није случајно, већ намерно купљен и да је за то добијена провизија, то јест „бонус" и „провизијон". У том духу је и „Пашићев афоризам":
„Ништ' тако не-звони,
Ко провизијони."

Оставка и хапшења

Многи су оптуживани да су примили мито како би зажмурили на шкарт. Афера је добила те размере да је министар војске, генерал Степан Степа Степановић морао да поднесе оставку. Два пуковника Рашић и Влајковић су после тога ухапшени, али су ослобођени услед недостатка доказа. Рашић је касније постао генерал и војни министар.

У духу те афере је и Бајин афоризам:

„Најлепша је киша,
Она од - бакшиша."
Зли језици су говорили да је од сваког зајма који је мала Србија узимала у иностранству легендарни Баја узимао „скромни проценат", једно мало ћоше. У ствари, говорило се да је после свакога кредита који је Србија добила Никола Пашић градио палату у Београду, као скромни бакшиш. Те палате су, скоро по правилу, биле на углу улица, тако да је Баја то користио и говорио како је њему припало само једно ћоше. Ситница, занемарљиво:

„Од свакога цвета.
Боља су ћошета."
Свако има свој угао, то јест свако гледа на ствар из свог угла. Цитирани афоризми су објављени у листу „Ђаво" 9. септембра 1912, месец дана пред почетак Првог балканског рата. Пред Србијом је био дуг период ратова у којима је изгубила трећину становништва. Хумористички и сатирични листови излазили су чак и у том периоду.