Храна и амбалажа

На квалитет и здравствену безбедност хране утиче и амбалажа у којој се она чува и дистрибуира. Како ће храна бити упакована зависи пре свега од самог прехрамбеног производа, али и од других фактора.

За неке производе амбалажа је потребна само да би се заштитили од расипања, док други морају да се штите од деловања спољашњих утицаја.

Од паковања прехрамбених производа очекује се да очува њихова нутритивна својства, заштити намирнице од разних механичко-физичких, хемијских и микробиолошких утицаја. Упакован производ мора да буде у складу са на њему исписаном декларацијом и роком употребе.

„Амбалажа мора да има функционалну улогу, да се производ лако отвара, да се њиме лако манипулише, да је његов интегритет заштићен и пошто је време глобализације - да може несметано да се дистрибуира на велику удаљеност, да се осигура сигуран транспорт", каже др Зорица Јовановски из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Испуњење сваког од ових услова тражи амбалажу различитог квалитета, што се одражава и на цену амбалаже и финалног производа.

Здравствена исправност амбалаже

Здравствена исправност амбалаже је услов да она не утиче неповољно на састав и карактеристике упакованог прехрамбеног производа. Приликом директног контакта амбалаже са упакованим намирницама могућа је миграција неких садржаја амбалаже у храну.

Миграторне компоненте могу да изазову физичке, хемијске и сензорне промене упакованих производа. Како није могуће произвести амбалажу без могућих миграната мале молекулске масе, прописима је утврђен највећи дозвољени садржај појединих миграната у амбалажи. У супротном, уколико амбалажа дозвољава већу концентрацију тих миграторних компоненти, она неће проћи тест здравствене исправности.

Како наглашава Др Зорица Јовановски, један од најважнијих затева је да амбалажа буде здравствено исправна: „Физичко-хемијска својства која амбалажа мора да испуни прописана су стандардима и она никако не сме да измени сензорска и квалитативна својства намирница и угрози здравље потрошача."

Асептично пуњење је дефинисано као процедура која се састоји од стерилизације амбалажног материјала или посуда, пуњења амбалаже комерцијално стерилним производом у стерилном окружењу и производње посуда које су довољно непропустљиве да спрече реконтаминацију, као што су херметична паковања и слично. Млечни производи, попут стерилисаног млека, који су намењени дугом чувању и то на собној температури, једино се на тај начин могу довољно ефикасно одржати.

Термин „асептичан" подразумева одсуство свих непожељних организама у производу, амбалажи или деловима уређаја, док термин „херметичан" подразумева одговарајуће механичке особине којима се онемогућава продор бактерија у амбалажу или, прецизније, спречава пролаз микроорганизама, гасова и паре у амбалажну јединицу или из ње. Дакле - асептично и херметично је оно чему треба тежити и код производа који нису намењени дугом чувању.

Јестива амбалажа

Нове технологије омогућиле су различите врсте паковања која дуго могу да очувају прехрамбени производ. Др Зорица Јовановски објашњава да добијају вакуумска паковања или асептична паковања у којима месо може да стоји три месеца. Наводи, такође, активна паковања, код којих „сама амбалажа отпушта материје, тзв. емитере". Они су, како објашњава, значајни у процесу очувања производа или апсорбују одређене материје које производ испушта и самим тим се продужава рок употребе.

Постоје и тзв. интелигентна паковања где се убацују сензори и индикатори који нам тачно говоре о параметрима важним за очување производа: колика је температура, влага, концентрација кисеоника и угљен-диоксида у паковању и слично; они показују да је производ и даље у добром стању, или да је постао ризичан за продају.

Амбалажа је омогућила и доступност хране из различитих делова света. Није тешко транспортовати је на велику удаљеност. То што такав хедонистички приступ загађује животну средину, јер се фосилна горива троше за транспорт хране, посебна је прича.

Ипак, морамо признати да нам је данас на овакав начин на располагању разноврснија исхрана.  „Потреба за очувањем животне средине довела је до тога да се тежи што већој употреби природних амбалажних материјала који су биодеградилни", објашњава др Зорица Јовановски. Таква амбалажа се после употребе под утицајем микроорганизама распада на најситније саставне делове који су и сами део природе и не загађују околину.

Биоразградива амбалажа тражи се све више и у прехрамбеној индустрији. „На пример, амбалажа која се производи из кукурузног скроба, која се добија из целулозе, од хитина, обично се производи за једнократну употребу, за брзу храну", наводи др Јовановски. Постоје и јестиви омотачи око воћа - превлаке или филмови који су потпуно јестиви а чувају знатно дуже квалитет производа, самим тим што спречавају довод кисеоника. Могу да имају и неке антибактеријске компоненте које додатно чувају производ.

С обзиром на то да је све више полуготове или готове хране у продавницама и да ће због темпа живљења и раста људске популације интерес за такву храну бити све већи, очекује се и повећана употреба амбалаже у прехрамбеној индустрији.