Кафа: узбудљива прича о добром укусу

Александра Савић, ауторка актуелне изложбе о кафи, поделила је занимљиву причу о историји и припреми кафе са гледаоцима емисије „Све боје живота". У разговору објашњава како изгледа биљка кафе, колико ју је лако гајити, а открива и да ли се у Београду може наћи најскупља кафа на свету. Изложба је отворена до краја месеца у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану, а прате је и интересантни експонати.

Кафа је - како је већина нас схвата - пре свега позив за дружење. Ваша изложба подразумева позив за дружење, али и историју кафе.

- Кафа је представљена пре свега из ботаничког угла. Постоји права биљка кафе коју сам нашла у београдским цвећарама, она се овде гаји као собна биљка. Занимљиво, не бисте уопште имали појма да је у питању кафа, људи би мислили да је било каква биљка у питању, а сада ће моћи да виде како кафа заиста изгледа.

Са еколошког становишта прича о кафи делује другачије, зар не?

- То је мало контроверзна прича јер када се саде плантаже кафе пуно се сече тропских кишних шума и заиста долази до велике штете у екосистемима. О томе се, наравно, не прича много зато што је кафа јако исплатива роба. Она је после нафте најисплативија роба на свету. То су све теме које сам ја начела и људи могу да сагледају комплексност читаве приче. Онда, наравно, порекло кафе: то су Етиопија и Африка. Кафа је биљка која расте у тропским кишним шумама и када бисмо се ми нашли у тропској кишној шуми, не бисмо знали да је то биљка кафе, јер расте у нижим спратовима. То је њено аутохтоно станиште и никада се не би проширила ван Африке да није било људи.

На који начин је кафа „освојила" свет?

- Људи су открили њена стимулативна дејства и онда је из Етиопије прешла преко Црвеног мора у Јемен, где су је следећих пет векова чували и гајили на тим својим терасастим плантажама. Из луке Мока се даље ширила по свету трговином. Онда су је преузели Холанђани и одлучили да сами узгајају кафу негде у седамнаестом веку. У Амстердаму су направили стаклене баште које су зими грејали и успели су у томе зато што се кафа лако расађује. Лако им је било да семе кафе посаде и да им никне, заиста је врло лако и успешно гајити кафу. Онда су одлучили да у својим колонијама гаје кафу, тако да је кафа освајала свет путем колонијализма и ропства - било је пуно бесплатног рада на тим плантажама кафе. То је заиста једна контроверзнија прича и о историји освајања света и о робовласништву. И дан-данас је велико искоришћење људског рада на плантажама, раде чак и деца и њихови родитељи, а јако су мало плаћени.

Изложба се бави и начинима обраде и прераде кафе.
- Веома је битно како је кафа печена, до ког ступња је печена јер ако је препечете онда нећете добити фини укус кафе него горак пепељаст укус. И наравно - кофеин, највише га има у зеленој кафи а ка црној кафи га има све мање.

Докада ће изложба бити отворена? Припремили сте и бројне експонате.

- Изложба ће бити отворена до краја месеца. Прате је и бројни експонати које сам прикупљала широм света. Имамо разне експонате за припрему, прераду, употребу кафе, различите шољице за кафу, млинове из деветнаестог и двадесетог века. Имамо шољице Обреновића: пиле су две краљице, краљица Драга и краљица Наталија Обреновић из тих шољица. Имамо неке експонате из Етнографског музеја, господин Радмило Мулић, колекционар из Новог Сада је дао своју велику колекцију кафа и Музеј Јеврема Грујића је такође учествовао у пројекту.'