Предности дигитализације културног наслеђа

Интернет презентације културних установа и онлајн-каталози музеја и библиотека утичу на то да људи више учествују у културном животу. На који начин технолошки, друштвени и културни аспекти утичу на избор садржаја и доступност дигитализованих докумената широј публици? Да ли постоје строго установљена правила у стварању свеобухватног мозаика култура?

Сврха дигитализације културног наслеђа је вишеструка. Дигиталне форме садрже податке о времену и месту настанка неког документа или историјског артефакта, информишу о установи у којој се чува документ итд. Праћене су софтверским алаткама које омогућавају различите активности корисника. Нова карактеристика приступа културном наслеђу јесте интерактивност.
Када је реч о критеријумима који утичу на то који ће садржај бити дигитализован, превасходно се бира највреднија, највише коришћена или најугроженија грађа. Али исто тако, поставља се питање која је сврха очувања - памћење или употреба? Да ли је дигитално трајање објеката ограничено застаревањем софтвера или валидности законске регулативе?

Глобализација и ширење нових технологија покренули су теоријске, па чак и политичке дебате о судбини националних култура и очувању њихове аутентичности.

Свака селекција подразумева да се нешто сачува, а нешто друго заборави. Културна политика одређује критеријуме избора, приоритете и обим дигитализације. Осим тога, треба водити рачуна и о новом начину перцепције културног наслеђа које се дигитализацијом извлачи из прошлости.

Истраживања потврђују претпоставке да они који приступају културним садржајима на интернету радије учествују у културним догађајима у реалном простору. Установе културе добијају нову прилику да допру до своје публике, а културна добра која су у прошлости пренета изван матичне земље могу да се на неки начин 'врате' у средину, ако не у физичком, онда свакако у дигиталном облику.