Ко не полуди тај није нормалан

Истражиње које је спроведено на узорку од скоро хиљаду испитаника показало је да само 17 посто њих није имало промене у понашању, и то у периоду између детињства и средњих година. Истраживање је објављено у фебруарском издању часописа посвећеном абнормалној психологији.

Најчешћи проблеми са којима се људи суочавају јесу депресија и анксиозност. За многе је тај ментални поремећај нешто што се деси попут прехладе, бронхитиса или било које друге уобичајене болести са којима се сусрећемо током живота. Коаутор на том пројекту психолог Џонатан Шафер, са Универзитета Дјук, истиче да се многи од пацијената брзо опораве.
Код 41 процента пацијената болест може да потраје неколико година. Код њих је често уочен биполарни поремећај.

Шафер је са колегама установио да су здрави испитаници ретко изражавали негативне емоције, да су имали много пријатеља и показивали јаку самоконтролу.

Испитаници који су имали ровитије ментално здравље имали су и у породици рођаке који су се суочавали са сличним менталним проблемима.

Велики ментални поремећаји уочени су код становника Швајцарске, Новог Зеланда и САД, док је 1962. године велики број менталних проблема и поремећаја био присутан код становника Менхетна.

Обично се мисли да људи који су образованији, са добрим, сигурним и боље плаћеним  пословима - имају и боље ментално здравље. Међутим, студија показује да сигурност и новац не гарантују, како каже психолог Шефер, и здраво ментално стање.

Штавише, тај проценат се у развијеним земљама попут Швајцарке, Новог Зеланда и САД креће између 61 и 85 процената.

Претпоставке да је стање међу становништвом на глобалном нивоу такво, биле су већ и раније познате. Ова научна студија заправо је потврдила бројне досадашње анализе.

Психијатар епидемиолог Роналд Кеслер сматра да је број оболелих можда и много већи од онога што претпостављамо због тога што нико нема потпуну евиденцију оболелих.

Приредила Јасмина Вујновић Милошевић