Паралелни свет у нама, 1. део

"Свако од нас има у себи десет на четрнаести ћелија живих, микробних. То је више него што је икада људи живело на планети Земљи. Оне су јако, јако разноврсне и имају невероватан број функција за нас", истиче за Интернет портал РТС-а, др Мирјана Рајилић Стојановић, доценткиња на Технолошко-металуршком факултету.

Многе нормалне функције у телу не би биле могуће без дејства наших бактерија које се налазе у густој микробиоти сачињеној од трилиона ћелија.

"Оне раде толико пуно ствари да ми данас и не знамо шта све раде, због тога што су оне нама и даље у великој мери непознате", каже Мирјана.

Занимљив је податак да од једног килограма наше микробиоте, колико се процењује да је тешка, осамдесет процената микроба који је чине, нама су непознате врсте. Због чега је то тако?

Треба подсетити на то да је прву бактерију изоловао Ешерих тек 1886. године и да је то била ешерихија коли. Све до 1990. године и молекуларне револуције која је укинула подлоге и гајење бактерија, поступак за њихово истраживање био је изузетно сложен, готово немогућ. Данас, њихово истраживање је такође комплексно пошто расту у специфичним условима, што потврђује и наша саговорница: "Јако је тешко постићи то што постигне наше тело за њих, тако да оне неће да расту у лабораторији, због чега и мало знамо шта оне све заиста раде".

Мозак у стомаку

Ипак, оно што стручњаци са сигурношћу знају јесте да је велики број хроничних болести које се јављају у развијеном свету - као што су дијабетес, гојазност, различити канцери, алергије - у великој мери последица нарушеног екосистема који живи у нама, тог универзума који смо случајно покварили.

На питање да ли микробиота има сопствени мозак, на који начин је повезана са осталим деловима нашег организма и који је смисао њеног постојања, наша саговорница истиче: „Ја волим да назовем цревну микробиоту делом једног биореактора који се налази у нама, а то је дебело црево. У класичној медицини уче да дебело црево служи да извуче 200 мл воде, што је једна чаша воде. То нема много смисла када узмемо у обзир да у дебелом цреву храна борави више од десет сати. Микроорганизми ту бораве из неког значајнијег разлога, не да бисмо ми попили чашу воде више."

Црева су место где се дешавају различите трансформације, ту се ферментишу остаци хране, што их чини биореактором у коме микроорганизми могу да направе мноштво различитих функција - много, много више трансформација него што је наше тело у стању да уради.

"Наш геном кодира 100 пута или чак 300 пута мање гена него што кодира тај заједнички, микробни геном; тако да су они у стању да ураде невероватно много ствари за нас", истиче Мирјана.

Ране у нашем телу не би могле да зарасту без витамина К као фактора коагулације, који производе једино бактерије из наших црева. Деведесет процената серотонина производи се у цревима, као и витамин Б12. Према речима наше саговорнице, ти микроорганизми стварају и у јако великој мери едукују наш имуносистем, производе метаболите који су потребни за системско функционисање.

"Мени је било исто фасцинантно када сам сазнала да контрацептивне пилуле не раде у комбинацији са антибиотицима. Контрацептивну пилулу која се уноси орално морају да трансформишу бактерије на одређени начин да би имала ефекат", објашњава Мирјана.

Један од најневероватнијих података тиче се чињенице да се највећа концентрација имунолошког одговора налази око црева. Такође, ту је поред мозга и највећа концентрација нервних ћелија, због чега се често истиче да се наш други мозак налази у нашем стомаку.

"Данас је јасно да су депресија, али и Паркинсонова и Алцхајмерова болест повезане са поремећајем микробиоте. Мислим да је то фасцинантно и мени је, када сам ушла у ову област, била изузетно интригантна веза између аутизма и поремећаја цревне микробиоте, за које постоје индикације, али не и јасни докази", каже наша саговорница.