Како боје мењају наш свет

Све нијансе боја имају психолошки утицај на наш мозак, било да се ради о зеленој боји која нас повезује са природом, било о жутој која побуђује топлину и радост. Ипак, од свих боја можемо посебно издвојити две: плава и црвена боја снажно утичу на доношење одлука и понашање.

Плаво небо указује на леп, опуштајући дан. Чисто мирно плаво море значи смиреност и спокој. У ствари, све што је плаво симболизује поверење, оданост, мудрост, самопоуздање, интелигенцију, веру, истину и рај. Али плава боја је много више од тога.

Плава боја

Научно је доказано да плава боја делује умирујуће на људе, и управо због тога се користи на различите начине.
Године 2000, полиција у Глазгову, у Шкотској инсталирала је плаву расвету у подручјима са високом стопом криминала. Отада се криминал у тим злогласним квартовима смањио за девет посто.

Неколико великих железничких компанија у Јапану користи искључиво плаво светло на свим железничким прелазима. Остварили су запањујући успех: у 2007. години, годину дана пре него што су плава светла инсталирана, било је 640 самоубистава возом; у 2008. години, пошто су светла постављена, није било самоубистава - ниједног!

Једна теорија каже да сама боја има опипљив, биолошки учинак на нашу „мождану хемију". Харолд Вулфарт, председник немачке Академије за узучавање боја, спровео је истраживање у коме је открио да расвета у боји (сијалице у боји) заиста има психолошки утицај на децу и одрасле, а посебно интригира чињеница да делује чак и на слепе особе.

Вулфарт верује да трагови електромагнетних енергија које чине обојену светлост утичу на одређене неуротрансмитере у мозгу. Када светлост одређене боје пада на око, чак и ако је око 'неисправно', она погађа жлезду која производи мелатонин, а он ствара ланчану реакцију која подиже расположење и смирује емоције.

Црвена боја

Црвена боја нас упозорава на опасност. Црвени знак 'стоп' јасно нам даје до знања да иза ћошка јуре аутомобили и да се, ради безбедности, треба зауставити. Црвена је боја ватре и крви, повезана је са енергијом, ратом, опасношћу, снагом, моћи, одлучности, као и са страшћу, жељом и љубави.

У 80-им годинама црвена боја је представљала мистериозне, самосталне жене, а људи су тада чак и бојили аутомобиле у црвено у нади да ће због тога ићи брже. Веровали су у многе смешне ствари у вези са црвеном бојом, мада данашња наука тврди да и нису биле баш толико смешне...

Многе студије које прате понашање људи  показале су да црвена боја знатно утиче на респираторни и кардиоваскуларни систем. То подстиче осећај појачане свести, због чега се људи понашају импулсивније, па чак и агресивније.

Управо је то и разлог зашто је црвена боја честа у баровима и ресторанима, а група дизајнера и архитеката  је направила моделе соба у разним бојама. Они су открили да је црвена соба била далеко најпопуларнија - људи не само да су похрлили у ту собу у већем броју већ су је и напустили знатно раније. Идеална ситуација за власнике барова и кафића.

Црвена боја нас тера да доносимо одлуке импулсивно, без много размишљања. Због таквих примера и психичких и физичких утицаја које има на нас, црвена боја би се могла прогласити и интернационалном бојом лоших одлука.

Али ако нас црвена чини још горим у контроли импулса, зашто је користимо за 'стоп' знакове? Физиолошке реакције (бржи рад срца и убрзано дисање) које црвена изазива помажу људима да обрате пажњу (као што то чини и јака кафа). У истраживању спроведеном на Универзитету у Британској Колумбији доказано је да нас црвена боја тера да се фокусирамо на објекат и при томе повећава наше перформансе у задацима који захтевају да обратимо пажњу на детаље.

Стимуланс црвене боје се пореди са ефектима кокаина. Попут те дроге, црвена убрзава пулс и појачава ниво свести, што значи да смо свакодневно дрогирани црвеном бојом, знали то ми или не знали.

Приредила Александра Стојановић

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи