Ти лепи бисери

Бисере многи сврставају у драго камење. Од њих се прави изузетно леп и скупоцен накит. Облик им често није потпуно правилан. Најцењенији су лоптасти и они у облику сузе, који су јако ретки. Најчешће настају у белој и црној боји, као и прелазним нијансама, али познати су и розе, плави, жути, зелени, љубичасти и црни бисери.

Данас постоје фарме на којима се узгајају бисерне шкољке и највише их има у Јапану и Аустралији. На тим фармама бисери се праве тако што се у шкољке намерно убацују зрнца песка како би се подстакао процес лучења седефа. Узгајање је свакако веома компликовано пошто шкољке често одбаце убачени предмет. Само 30% узгајаних шкољки произведе бисер, а од њих је само 10% комерцијално употребљиво.

Магија од зрна песка 

Бисер је невероватна творевина шкољки. Настаје када зрно песка или неко сићушно непожељно биће уђе међу капке шкољки. Шкољке се иначе хране тако што чекају да им ситни плен дође до уста захваљујући струјању воде. Капци њихове љуштуре служе да их штите, али када храна наиђе, отварају их. Када нешто нежељено залута, оне из плашта почну да луче седеф, и на тај начин спречавају да зрно песка или нешто слично оштети њихову унутрашњост. Због тога бисер у свом средишту садржи зрно песка или неки други предмет или биће.

Неке шкољке, попут остриге, унутрашње и спољашње стране капака имају обложене седефом. Седеф се састоји од калцијум-карбоната и због тога је сличан креди.

Највећи и најпознатији бисер на свету пронађен је на Филипинима 1943. године и назван је „Лао-Це". Тежак је 6,37 килограма и његова вредност је процењена на више од тридесет милиона долара.

Приредила Александра Стојановић

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи