Генетичка условљеност алкохолизма

Када је у питању генетички фактор, сматра се да је он кључан у објашњавању разлике у нетолеранцији на алкохол код појединих народа. Тако, на пример, сматра се да је у Француској 2-5% становништва нетолерантно на алкохол, док у Јапану чак 40% становништва лоше подноси алкохол.

Генетичка основа

С друге стране, ген који изазива нетолеранцију представља и фактор заштите од алкохолизма. Они који немају тај ген су у опасности.
Да би установили значај генетичког наслеђа при утврђивању алкохолизма, научници су изводили истраживања великих размера на близанцима и усвојеној деци. Те студије омогућавају да се уочи значај гена и породичне историје.

У свету је урађено двадесетак студија, у оквиру којих је, у разним земљама, проучавано више од 10.000 близанаца и у којима се сагледавао значај генетичких фактора наспрам породичног окружења. На основу тих истраживања сматра се да зависност од алкохола у 55% случајева зависи од генетичких чинилаца, али да окружење знатно одређује да ли ће се та зависност развити.

Идентификовано је неколико гена „заслужних" за алкохолизам, међу њима је и ген задужен за стварање једног од рецептора допамина, рецептора D2. Сви људи имају тај ген у хромозомима али он се може појавити у различитим облицима који се називају алели.
Код већине алкохоличара тај алел је мало дужи него што је нормално. Та аномалија постоји и код корисника кокаина и хероина. Многи научници сматрају да је тај ген један од фактора подложности зависности од дрога. Али има и других, те гени нису једини узрок.

Гени не могу постати једини „кривац" и оправдање за алкохолизам. Постојање предиспозиције не значи да ће се болест и развити. Ако код особе постоје гени осетљивости на алкохол, они се могу развити само у одређеном окружењу.

Приредила Блаженка Бијелић