Поводом Светског дана влажних станишта

Обележавање Светског дана влажних станишта, ове године посвећено је улози коју она имају у смањењу ризика од природних непогода. Влажна станишта представљају природни штит за становништво које је изложено разарајућем ризику од поплава, суша и снажних олуја.

„Влажна станишта се сврставају у најзначајнија природна подручја у смислу очувања биолошке разноврсности, еколошке продуктивности и ублажавања последица екстремних временских непогода. Учестале природне катастрофе у региону у последњих неколико година могу се у знатној мери ублажити или избећи мудрим управљањем рекама, приобаљем и плавним долинама. Ипак, сведоци смо све већег притиска на та вредна станишта и њиховог континуираног нестајања", рекао је Борис Ерг, директор IUCN канцеларије за Источну Европу и Централну Азију. Научници упозоравају да влажна станишта губимо брже од било ког другог екосистема. Последњи подаци кажу да је у прошлом веку нестало чак 64%, а да сваке године изгубимо 1% оних преосталих. Она се исушују и мењају као резултат развоја производње, растуће потребе за обрадивом земљом и урбанизације.

Методологија на основу које је израђена Црвена листа европских станишта заснива се на категоризацији и критеријумима IUCN Црвене листе екосистема, која представља глобални стандард за процену ризика по екосистеме: указује на оне који су под највећим ризиком губитка биодиверзитета и нестајања, подиже свест о претњама и могућим последицама које би њихова деградација имала за човека, док истовремено описује на који начин побољшано управљање екосистемима смањује ризике од природних непогода и јача отпорност и прилагођавање природним променама.

Поред тога што су дом хиљадама биљних и животињских врста, европска станишта пружају важне услуге екосистема као што су заштита земљишта, похрањивање угљен-диоксида и ублажавање глобалног загревања. Нажалост, пропадају и по обиму и по квалитету из више разлога, а многи угрожавајући фактори су у порасту. Интензивна пољопривредна производња и напуштање традиционалне испаше, исушивање и загађење, инвазивне врсте биљака и животиња, ширење насељених подручја (а са тим у вези и развој инфраструктуре) истовремено угрожавају копнена станишта. На мору су најизраженији: загађење, засићење хранљивим материјама, штетни начини риболова, као и регулација и изградња обалних подручја. Штетни ефекти климатских промена ће се временом увећавати, а већ су видљиви у неким морским и копненим екосистемима.