Нова научна креација ‒ будућност трансплантације?!

Охрабрујући резултати истраживача Биолошког института Салк у Калифорнији, објављени у научном часопису Сел (Cell), изазвали су велику пажњу јавности. Истраживања на химерама ‒   организмима који садрже ћелије различитих врста ‒ могу омогућити увид у рани развој организама, настанак болести, као и унапредити методе за тестирање лекова.

У (вероватно даљој) будућности очекује се да ће бити извор ткива и органа за лечење људи. Ипак, засад, један су од алата за разумевање развоја и специјализације људских матичних ћелија.

Таква истраживања предмет су многобројних расправа. У Сједињеним  Државама креирање организама који садрже ћелије различитих врста временски је ограничено, па након 28 дана, химерни ембрион мора бити уништен. У Јапану су дозвољена истраживања до 14 дана старости ембриона. Немачко законодавство забрањује уношење животињских гена у људске ембрионе, али не и супротан процес. У Француској су таква истраживања  забрањена.

„Сама чињеница да 'креације' биотехнолошког процеса могу бити заустављене због етички спорних момената говори о томе колико је биоетика значајна у данашњој науци", рекао је за Интернет портал Образовно-научног програма проф. др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије.

Професор Ракић сматра да рад на химерним организмима може у будућности допринети бољем лечењу тренутно неизлечивих болести, што је етички оправдано. Наглашава и да постоји став да се добијањем организама који нису припадници ни једне ни друге врсте, „Минотаура" нашег времена, нарушава људско достојанство.

Инкубатори за људске органе

Иако научници сматрају да свиње могу бити одличан „инкубатор" за људске органе и да се на тај начин могу добити многа срца, плућа, панкреас, јетра, бубрези, па чак и рожњача, са етичког становишта, таква истраживања имају спорних тачака.

"Последњих година неки етичари, као што је на пример Питер Сингер, склони су да прошире листу етички релевантних популација. Тако ни животиње не би смеле бити стваране само зарад људског добра, јер тиме би постале пуко средство за циљ који је изван њих. Ти етичари кантовску деонтолошку етику примењују и на животиње", каже професор Ракић.

Додаје да је можда још релевантније од тога стварање химера које отвара и следеће две веома значајне етичке дилеме: могућност стварања животиња са људском свешћу, као и могућност да химере изађу изван лабораторија.

„Све у свему, креација химера отвара нека сасвим нова биоетичка питања", наглашава Војин Ракић.

Истраживање је показало да су имплантиране људске ћелије почеле да се развијају у мишићно ткиво, понајвише срчано, и ткиво других органа. Како је развој ембриона заустављен у раној фази, не може се са сигурношћу тврдити да се људске ћелије не би развијале и у нервном систему. Немогуће је предвидети и како би те ћелије утицале на свест животиње.
Са медицинског становишта, ретровируси уграђени у животињски геном могу се пренети на људски ДНК. Последице таквог трансфера још увек не могу да се сагледају.