Бебе, штенци и тепање

Када се обраћамо бебама, говоримо спорије и трудимо се да будемо занимљиви. Стручњаци кажу да тада такође наглашавамо самогласнике и јасније се изражавамо него када говоримо са одраслима.

Такав говор намењен бебама био је тема једног експеримента у коме су истраживачи решили да исте принципе користе и за комуникацију са псима.

За први део експеримента од учесника се тражило да изговоре реченице: „Здраво, слаткишу! Ко је добар дечко? Дођи овамо! Браво мали! Да! Дођи слаткишу! Какав добар момак!". Испитаници су реченице изговарали најпре гледајући у фотографије штенаца, одраслих паса и старих паса, а потом и без гледања у слике.

Истраживачи су затим анализирали снимке како би утврдили како се говор код људи мења у различитим ситуацијама.

Утврдили су да су испитаници мењали свој говор у односу на старост пса који је био приказан на фотографији.

Најочигледнија промена говора примећена је када су се људи обраћали штенцима ‒ говорили су спорије и повећали висину свог гласа за 21 одсто у односу на просек током уобичајеног говора. Висина гласа била је већа за 11 одсто када су говорили одраслим псима а 13 одсто у комуникацији са старим псима.

Резултати до којих су дошли истраживачи из САД, Уједињеног Краљевства и Француске објављени су у часопису Proceedings of the Societi B. Roial.

Реакција штенаца

У другом делу експеримента видео-снимци су на екрану пуштани псима и праћена је њихова реакција. Штенци су снажно реаговали на снимке у којима су испитаници говорили спорије и вишим тоновима ‒ често су гледали у екран, односно у особу која им се обраћа и желели да буду ближе екрану.

„Једна од хипотеза је да се псима обраћамо као бебама зато што смо генерално осетљиви на бебе и на сигнале који нам долазе с њихових лица", рекао је коаутор студије професор психологије Николас Матевон са Универзитета у Лиону. Он додаје: „Могуће је, међутим, да се љубимцима тако обраћамо управо зато што желимо да они реагују на нас и да нас примете а не да нас игноришу. То би онда значило да је у питању стратегија привлачења пажње, коју користимо и у комуникацији са људима, посебно када знамо да саговорник не зна добро наш језик или када осетимо да има проблем да нас разуме."

Приредила Маја Стојановић