Одржана америчка премијера РТС-ове серије „Пупин"

Америчка премијера серије „Пупин" одржала се 14. септембра у сали Lee C. Bollinger Forum, у Њујорку, на кампусу Универзитета Колумбија, пред око сто званица из академске заједнице. Том приликом приказана је пета епизода, она у којој Пупин постаје студент Колумбије.

На догађају су говорили академик проф. др Владимир Цизељ, оснивач Института Vlatacom, и Ана Гобељић, продуценткиња серије, а после пројекције публици су се обратили и глумци Драган Мићановић и Сара Цизељ, која тумачи Пупинову ћерку Варвару.

Дан касније, 15. септембра, пројекција се одржала у музеју компаније Bell Labs у Мареј Хилу, у Њу Џерзију. Том приликом Институт Vlatacom, односно Проф. Др Владимир Цизељ и Ана Гобељић поклонили су музеју реплику Пупиновог индуктивног калема.

Серија је десетоделна играна драма Радио-телевизије Србије, снимљена по Пупиновој аутобиографији Од пашњака до научењака, која је 1924. године добила Пулицерову награду.

Премијера у Њујорку је уједно и почетак Иницијативе за очување наслеђа Михајла Пупина, коју је осмислила и води продуценткиња Ана Гобељић, уз Институтом Vlatacom као партнером.

Шта је иницијатива

Иницијатива почива на документованој чињеници да је Пупин стајао у темељу институција које и данас носе светску науку. На Универзитету Колумбија предавао је четрдесет шест година, а зграда са његовим именом и данас стоји на том кампусу.

Његов патент из 1901. године, којим је решио проблем слабљења сигнала дуж телефонске линије и омогућио међуградску телефонију, чију истраживачку традицију данас наставља Bell Labs. Био је и међу члановима комитета NACA, основаног 1915. године, из ког је 1958. настала NASA.

Иницијатива те институције позива да Пупинову причу поново приме, кроз серију која је по њој снимљена.

„Пупин није само направио историју. Он је стајао у темељу установа које и данас носе светску науку.”, каже Ана Гобељић и додаје: „Научно наслеђе се не чува тиме што га памтимо, него тиме што га враћамо у живи разговор”.

Институт Vlatacom већ годинама ради на очувању Пупиновог наслеђа. Подржава програм Фондације Младен Селак и Октобарске сусрете у Идвору, а објавио је и више књига о Пупину, међу којима и збирку његових патената.