Обичаји за Бадњи дан

У рану зору Бадњег дана, мушкарац-домаћин куће одлази у шуму да сече Бадњак, обично са најстаријим сином. Када пронађу дрво, домаћин се прекрсти три пута и окрене према истоку да засече Бадњак. Дрво сме да падне само на исток. Бадњак се сече из три ударца највише, а ако не успе, домаћин мора рукама да га откине.

У већини крајева је присутан обичај да дрво не сме да се додирне голим рукама, па домаћин пре сечења ставља рукавице. Такође, први комад Бадњака, ивер, не сме да падне на земљу.

У међувремену, домаћица склања све столице из куће, као и метле, игле, кудеље и вретена. Затим у сито умеша све врсте житарица, сувог воћа, ораха, лешника и јабука. Тако припремљено сито углавном стоји на трпези, мада у неким крајевима може да се нађе и испод стола.

Када мушкарци дођу из шуме, не уносе одмах Бадњак, већ се то ради када падне мрак.

У неким крајевима се очувао обичај сличан коледарском, да се деца скупљају испред кућа и певају песме о доласку Божића, а домаћин их заузврат дарује: јабукама, слаткишима, сувим воћем и орасима.

Како се слави Бадње вече 

Домаћин уноси Бадњак уз речи: „Бадњак вам долази у кућу!", а домаћица узвраћа: „Добро вече Бадњаче!" и посипа га житом које је припремила у ситу. Потом домаћин обилази кућу и квоца као квочка, а домаћица и остали укућани, посебно деца иду за њим и пијучу.

Током обиласка куће домаћин у сваки угао баца по један цео орах, као знак жртве прецима, па уноси сламу коју шири највише на делу где ће бити вечера. За Бадње вече се вечера на поду, односно слами. После Божића слама се носи у шталу, а у неким крајевима се њом обавијају воћке како би што боље родиле.

У већини крајева Србије је остао обичај паљења, односно ложења Бадњака. Деца џарају ватру, како би направили што више варница, а уз то говоре: "Колико варница, толико здравља, среће, парица, пилића, кошница..."

За Бадње вече се  у неким крајевима меси чесница, односно хлеб који се обавезно ломи, никако не сече.

Трпеза за Бадње вече је изузетно богата. Постоје јела, за која се веровало да имају магијску моћ, па су се морала наћи на трпези, попут: меда, купуса, рибе, белог лука, ораха, лешника, сувих шљива и јабука.

Бадња вечера протиче у изузетном миру и тишини, јер се верује да тада духови наших покојних предака седе са нама и обавезно се од сваког јела одвоји по мало за њих.

Вечера за Бадње вече сматра најважнијим оброком у част мртвих, а она се обавезно кади како би се за њом спојили живи и они који нису више са нама. Зато је важно да протекне у миру и тишини.

У току ноћи се пече печеница за Божић и чека се да Бадњак прегори. Онај који први примети да је прегорео, добија част од домаћина. У неким крајевима, домаћин пуцањем даје знак да је Бадњак у његовој кући прегорео.

У неким крајевима се још увек у ноћи између Бадњег дана и Божића захвата вода са извора или из бунара. Важно је да се то уради док не изађе сунце. Тој води се припусују магијске карактеристике. Њом се меси Божићна чесница и умивају сви чланови породице на Божићно јутро. Како је по правилу захватају девојке, свака од њих се моли и нада да ће у тој води видети лик момка за кога ће се удати.

За Бадње вече би требало да свако, ко се са неким посвађао у току претходне године, тој особи опрости и помири се са њом, како не би у наступајућу годину ушао са лошим осећањима.

Приредила Александра Стојановић