Божићни обичаји

У Србији се Божић традиционално обележава вековима и представља врло важан сегмент наше традиције. Претходе му Туциндан и Бадњи дан.

За Туциндан је везан обичај да никако не ваља тући децу, јер ће читаве наредне године добијати батине.

Бадњи дан је последњи дан Великог Божићног поста. У сеоским срединама наше земље се још увек одржао обичај сечења Бадњака, док је у градским срединама уобичајена куповина Бадњака на пијацама. Некада је домаћин са мушким главама из куће одлазио у шуму на Бадње јутро како би исекли Бадњак, док су домаћице остајале код куће како би је помеле и припреме трпезу за Бадњу вечеру. Постоји веровање да дрво са кога се сече Бадњак сме да се удари секиром само три пута.

Како је Исус рођен у штали на слами, тако је било обавезно да домаћин уз Бадњак унесе и сламу на којој су укућани седели. У неким крајевима се за Бадње вече не поставља сто, већ се једе на поду, који је прекривен сламом. Наравно, данас је тај обичај у градским срединама скоро потпуно ишчезао.

Трпеза за Бадње вече 

На столу се за Бадње вече обавезно нађе посна храна, попут: пасуља, рибе и разних посних колача, а  део Бадње вечери су и хлебови, који се месе само од брашна и воде и то за сваког од укућана посебно.

У неким крајевима, за мушкарце из куће се месе хлебови у облику кругова, док се за жене припремају хлебови у облику плетеница, а поједине домаћице месе и посебан хлеб намењен кући и породици уопште, који се посебно украшава.

Хлеб за Положајника се меси или на Бадње вече или у рано Божићно јутро. Када се прохлади, украси се црвеном вуницом или украсном траком и на њега се закаче дарови за Положајника.

Не треба заборавити ни жито, а ако желите да се придржавате обичаја, имајте на уму да се жито сади два дана пре Светог Николе, 17. децембра, када се прославља празник Свете великомученице Варваре, у народу познате као Варварице. Једино тада посађено жито лепо озелени до Бадње вечери.

Приредила Александра Стојановић