Божићни обичаји
У многим државама широм света најрадоснији хришћански празник је и верски и државни, у исто време. Према Грегоријанском календару Божић се слави 25. децембра, а према Јулијанском седмог јануара. Уз празник Васкрсења Христовог и Духове, Божић је највећи празник међу припадницима православне и католичке вероисповести. Претходи му Бадње вече, које представља последњи дан Божићног поста.
У Србији се Божић традиционално обележава вековима и представља врло важан сегмент наше традиције. Претходе му Туциндан и Бадњи дан.
За Туциндан је везан обичај да никако не ваља тући децу, јер ће читаве наредне године добијати батине.
Бадњи дан је последњи дан Великог Божићног поста. У сеоским срединама наше земље се још увек одржао обичај сечења Бадњака, док је у градским срединама уобичајена куповина Бадњака на пијацама. Некада је домаћин са мушким главама из куће одлазио у шуму на Бадње јутро како би исекли Бадњак, док су домаћице остајале код куће како би је помеле и припреме трпезу за Бадњу вечеру. Постоји веровање да дрво са кога се сече Бадњак сме да се удари секиром само три пута.
Како је Исус рођен у штали на слами, тако је било обавезно да домаћин уз Бадњак унесе и сламу на којој су укућани седели. У неким крајевима се за Бадње вече не поставља сто, већ се једе на поду, који је прекривен сламом. Наравно, данас је тај обичај у градским срединама скоро потпуно ишчезао.
Трпеза за Бадње вече
На столу се за Бадње вече обавезно нађе посна храна, попут: пасуља, рибе и разних посних колача, а део Бадње вечери су и хлебови, који се месе само од брашна и воде и то за сваког од укућана посебно.
У неким крајевима, за мушкарце из куће се месе хлебови у облику кругова, док се за жене припремају хлебови у облику плетеница, а поједине домаћице месе и посебан хлеб намењен кући и породици уопште, који се посебно украшава.
Хлеб за Положајника се меси или на Бадње вече или у рано Божићно јутро. Када се прохлади, украси се црвеном вуницом или украсном траком и на њега се закаче дарови за Положајника.
Не треба заборавити ни жито, а ако желите да се придржавате обичаја, имајте на уму да се жито сади два дана пре Светог Николе, 17. децембра, када се прославља празник Свете великомученице Варваре, у народу познате као Варварице. Једино тада посађено жито лепо озелени до Бадње вечери.
Приредила Александра Стојановић
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар