Чаробни пасуљ

„Опасуљити се" значи - доћи себи, уразумити се, а опет, изрека "Прост као пасуљ" има одређену негативну конотацију. Међутим, пасуљ није прост из више разлога. Пре свега по свом саставу који је сложен и одлично прилагођен исхрани људи.

Пасуљ је махунарка (пасуљ, сочиво, леблебије, боб, грашак, соја) која семе чува у махуни и припада породици биљака карактеристичних по високом уделу беланчевина, основне градивне компоненте организма, али и есенцијалних аминокиселина. Махунарке као праве енергетске бомбе, садрже, између осталог, и влакна, минерале (калијум, магнезијум, цинк, гвожђе) и сложене угљене хидрате, тако да представљају готово идеално балансирану храну. Може се наћи и податак да махунарке садрже три пута више фолне киселине него купус.

Популаран и због пријатног, неутралног укуса, пасуљ, који је код нас стигао из Италије, брзо се одомаћио и постао део традиције. У прошлости, код нас су се више гајили боб, соја и сочиво, биљке карактеристичне за Словене.

„Када погледамо, од Русије до Србије, преко свих словенских народа, боб се непромењиво изговара на сваком језику. Сочиво које је дало назив делу ока и стаклу, некада је било популарно а данас је скоро истиснуто и може се наћи само у продавницама здраве хране, каже за Интернет портал РТС-а  Александар Симић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

Ипак, и поред велике популарности, пре свега пребранца, скорашња истраживања показују да просечно у Србији одрасли становник годишње поједе око 1,8 килограма пасуља. Употреба боба, леблебије или сочива које конзумира око један одсто становништва наше земље, готово је занемарљива, потврђују стручњаци.

Бајковити пасуљ

Као биљка изузетних карактеристика, пасуљ се показао и доказао и у бајкама и народним причама. У њима представља изузетно зрно које подстиче духовно храбре подухвате, отвара врата невероватних авантура и симболише раст и развој психичког живота. „Пасуљ је био повијуша или се углавном користио као биљка која се гајила уз кукуруз и остављао је утисак необичне биљке - најпре својим котиледонима, бубрежастим обликом и првим листићима, брзим порастом, чиме је вероватно асоцирао на неке чаробне биљке", објашњава професор Симић.

Занимљива је још једна симболика коју ова биљка има - пасуљ обликом подсећа на бубреге којима у традиционалној кинеској медицини припада посебно место. Због тога, нарочито зими, када су бубрези најактивнији, Кинези препоручују конзумацију чорбе од више врста пасуља.

Храна будућности

Махунарке имају велики значај због могућности да преко корена усвајају атмосферски азот, неопходан биогени елемент. „Преко бактерија које имају на корену, биљке узимају азот и усвајају га градећи беланчевине. То су практично једине биљке које могу природно да нађубре земљиште и припреме га за успешно коришћење за наредни усев. Пасуљ може да веже од 60 кг до 80 кг, па и преко 100 кг азота и да замени вештачка минерална ђубрива", истиче професор.

Такође, махунарке троше мање енергије и воде и производе мање штетних гасова - забележено је до 20 пута мање емитовање угљендиоксида, што ће за одрживу производњу у будућности имати велики значај. Истраживања указују на чињеницу да ће повећање становништва на светском нивоу до 2050. године, захтевати и повећање пољопривредне производње чак до 70 одсто.

То је један од разлога због којих су Уједињене Нације 2016. годину прогласиле Међународном годином махунарки а те биљке - храном будућности.