Осамдесет година рада института Никола Тесла

У 2016. години, Електротехнички инстутут "Никола Тесла" је обележио осамдесет година постојања. Тридесетих година прошлог века, идеја водиља академске јавности била је да се "подигне институт са именом Николе Тесле, који би показао да наш народ зна да цени Теслине заслуге и да је способан да новим генерацијама пружи могућност да у једном великом Институту интернационалног значаја сарађују на пољима науке и технике којима је Тесла поставио основе". Ова мисија настављена је током осам деценија постојања Института.

Одлучујућу улогу у оснивању Института одиграла је Српска краљевска академија наука на челу са председником, академиком Богданом Гавриловићем, уз значајан допринос Милутина Миланковића и плејаде тадашњих интелектуалаца и професора универзитета из Београда, Загреба, Љубљане.... У Институту се чува телеграм који је, почетком 1936. године, чувени научник послао инжењеру Славку Бокшану, генералном секретару Друштва за оснивање и, касније, првом директору Института.

"Тесла који је иначе био шкрт на комуникацији се са великом радошћу одазвао и практично у телеграмима се сагласио са том идејом и чак написао да он сматра да ће, судећи према американском искуству, једна таква институција бити од изузетног значаја и велике користи за државу и за народ", рекао је за Портал Образовно-научног програма др Драган Ковачевић, директор Електротехничког института "Никола Тесла" у Београду.

"То је наравно дало подстрек оснивачима, па је 1936. године на Коларчевом народном универзитету поводом 80 година Теслиног живота, направљена једна велика свечаност, церемонија којој су присуствовали академски, стручни и интелектуални крем тадашње Србије и Краљевине Југославије, било је гостију из целог света.

На тој академији, проф др Богдан Гавриловић је прогласио оснивање Института Никола Тесла, који до данас поносно носи име и покушава да у области енергетике допринесе и учини присутност великог научника на нашим просторима што видљивијом", додао је др Ковачевић.

Успешни и на пољу науке и у тржишној утакмици

Данас Електротехнички инстутут послује као привредно друштво са већинским државним власништвом. Организован је у четири профитна центра, има Лабораторију за испитивање и еталонирање, и библиотеку са више од 50 000 библиотечких јединица. Међу запосленима, готово три четвртине поседује високу стручну спрему, звање магистра или доктора наука.

Према речима директора института, Инстутут је организован као привредно друштво, а акредитован као научно-истраживачка институција која је од 2007. године део Универзитета у Београду: "Наше пословање углавном је везано за тржиште, и више од 90% прихода сваке године зарадимо од пројеката на слободном тржишту. Веома значајни су нам и пројекти Министарства просвете, науке и технолошког развоја јер су структурирани тако да омогуће развој нових кадрова, нових области, производа и технологија", рекао је др Ковачевић.

Акредитована Лабораторија за испитивање и еталонирање

Лабораторија за испитивање и еталонирање, акредитована је за рад са више од 150 метода. У свом саставу има укупно седам специјализованих лабораторија у којима се, осим свакодневног испитивања стања електроенергетских уређаја, раде истраживања чији резултати се објављују у водећим међународним часописима.

Према речима мр Драгане Наумовић Вуковић, руководиoцa Лабораторије за еталонирање мерних инструмената, методе које обухвата Лабораторија за испитивање и еталонирање имају доста дугу традицију, од педесетих година прошлог века: "Једно време били смо лабораторија Дирекције за мере и драгоцене метале, 2007. годинe добили смо акредитацију од стране Акредитационог тела Србије. Сама Лабораторија за еталонирање има веома дугу традицију, од 1956. године када су набављени први еталони. Треба нагласити да је из ове Лабораторије произашао још један сегмент рада Института, а то је израда специјалних мерних инструмената".

Дуже од 50 година у Институту се развија специјални мерни инструмент "струјни компаратор".

"Рад на овом инструменту започели су проф. Миљанић, и колеге Обрадовић и Спиридоновић, и 1957. године објавили су научни рад који је основ за прихватање међународног термина - струјни компаратор. Овај уређај има примену у многим областима електротехнике, а оно на шта смо јако поносни јесте да смо успели да од педесетих година очувамо традицију и наставимо сарадњу и развијање уређаја у овој области", рекла је мр Наумовић Вуковић.

To je донелo Институту Никола Тесла дугогодишњу сарадњу са Националним Метролошким институтом Канаде, и израду специјалних инструмената и еталона за њихову лабораторију.

"Пројекат је успешно завршен, поредили смо се са њима и добили резултате који се поклапају на нивоу милионитих делова. То је као да упоредите два инструмента који броје милион папира, а резултат им се разликује у три, можда 4 избројана папира", додаје мр Наумовић Вуковић.

Велики број испитивања, нарочито изолационог уља и папира електроенергетске опреме, обави се у најсавременије опремљеној Хемијској лабораторији, акредитованој према ИСО 17025 стандарду.

"Хемијска лабораторија акредитована је према ИСО 17025 стандарду. Својим научно-истраживачким радом доприноси пре свега решавању актуелних проблама у нашој земљи у области елактроенергетике, тако што променом новх метода истраживања континуално побољшава дијагбостику стања опреме ради поузданије процене њихове употребљивости, расположивости и процене животног века", сматра др Јелена Лукић, руководилац Лабораторије за испитивање изолационог уља и изолационог папира.

Један од истраживачких пројеката који је од идеје до постројења остварен у Електротехничком институту Никола Тесла, јесте технологија за уклањање полихлорованих би-фенила из електроенергетске опреме. Шездесетих и седамдесетих година, ова једињења са заједничким именом ПИ-СИ-БИ (PCB, пиралени), коришћена су као изолатор у трансформаторима. Како се показало да су веома токсична и опасна за животну средину, према новијој европској регулативи морају бити замењена минералним трансформаторским уљем. У свету и код нас постоји велики број трансформатора који су због неодговарајућег руковања приликом ремонта контаминирани овим једињењима.

"Технологија пречишћавања трансформаторског уља и отклањања пиралена је у потпуности развијена домаћим снагама као резултат сарадње Технолошко- металуршког факултета из Београда и Института. Резултат је мобилно постројење великог капацитета. 2015. године склопили смо уговоре са ЕПС и ЕМС, Привредним друштвом Електро Војводина, да вршимо деконтаминацију трансформатора загађених пираленом. Наше мобилно постројење и целокупан технолошки поступак у потпуности су у складу са принципима најбоље еколошке праксе и најбоље расположиве технологије", рекла је др Лукић.

Применом овог поступка постижу се велике економске уштеде - процес много мање кошта у односу на алтернативни извоз контаминиране опреме и набавку нове. Овакав поступак фаворизован је у свету због значајних уштеда, а приликом деконтаминације изолациони систем трансформатора се ревитализује и трансформатори, поред тога што више не садрже пирален, враћају се у рад са побољшаним карактеристикама.

Будућност електроенергетике - "енергетски интернет"

Као што данас размењујемо огромне количине информација преко светске мреже, Интернета, очекује се да ће се у деценијама које долазе, стећи услови да и енергију размењујемо на сличан начин. Милиони потрошача који ће моћи истовремено и да производе енергију, биће повезани у напредне енергетске мреже. Последњих година улажу се огромна средства у развој система акумулације тако добијене енергије, стабилизатора ових система, као и система за регулацију и управљање.

Др Драган Ковачевић види Електротехнички институт "Никола Тесла" као лидера у напредним енергетским системима: "С обзиром на претходно искуство управљања и планирања класичних мрежа, имамо шансу да будемо лидери у тим напредним мрежама, и у управљању и регулацији једног таквог окружења које ће сигурно бити будућност електроенергетике свуда у свету. У ближој будућности, која се мери гоинама, на корак смо од успостављања дијагностичког центра који ће имати могућност са даљине да надзире све наше производне капацитете, наше преносне и дистрибутивне капацитете. Очекујемо и наставак продора у области екологије, енергетске ефикасности, израде интелигентних система који ће да учине постојеће системе поузданијим ефикаснијим и рационалнијим", закључује др Драган Ковачевић.