Клизање – синоним за елеганцију, прецизност и акробатику

Трагови клизања сежу у најдаљу прошлост – прелазећи замрзнута језера и реке, људи су везивали животињске кости за стопала и клизајући се савладавали природне препреке.

Постоје различити подаци о томе када и како су настале прве клизаљке. По неким изворима, најстарији пар клизаљки датира из 3000. године пре Христа, а пронађене су на дну језера у Швајцарској. Други тврде да су прве клизаљке пронађене у Немачкој, Холандији или Шведској, али сви кажу да су биле направљене од ножних костију неке велике животиње.

Тек у 14. веку Холанђани су за клизаљке почели да користе дрвену платформу са пљоснатим гвозденим дном, а све су то причвршћивали за ципеле кожним каишевима. Да би се покренули, клизачи су морали да се одупиру мотком, јер су тек око 1500. године Холанђани додали мало метала на ивице сечива: тај изум назвали су Дач Рол.

Временом је клизање постало веома популарно и то нарочито у Русији, Норвешкој, Финској, Шведској и Холандији, где су зимски месеци и најдужи. Међутим, да клизање није везано само за северне и хладне делове Европе, сведочи и податак да су у његовим чарима уживали и у врелој Аустралији још од 1911.

Челичне клизаљке са подвезима и спонама причвршћеним за ципелу, продаване су тек од 1850. године захваљујући Бушнелу из Филаделфије. Тих година, „клизачка грозница" захватила је Америку.

Захваљујући другом Американцу, Џексону Хејнсу, који је у клизање увео елементе балета и музику, уметничко клизање је шесдесетих година 19. века постало спортска дисциплина. Ипак, због слабог интереса, Хејнс се из Америке сели у Беч где је тих година и конструисао ципеле са клизаљкама у једном комаду.

Тиме је повећана слобода покрета али и стабилност, па је 1882. одржано међународно такмичење на коме је победио Аустријанац Леополд Фреј.

До данашњих дана остао је упамћен Аксел Паулсен, који је упознао свет са скоком који је по њему и добио име.

Канађанин Луис Рубинштајн радио је на оснивању клизачких клубова, као и униформисаности клизача, те одатле потичу трикои и кратке сукњице у којима клизачи са лакоћом могу да изводе пируете.

Да клизање не би било само зимска забава, давне 1879. године, Енглез Паркер изумео је чудо звано вештачки лед, које је допринело бржем развоју овог спорта.

Међународна клизачка организација основана је 1892. године, али пун ауторитет стекла је тек 1897. године, након одржаног првог Светског шампионата који је одржан у Петровграду. Од те године, Светски шампионат у уметничком клизању одржавао се сваке године. Женски шампионати одржавају се од 1907. године, а следеће године уметничко клизање појављује се и на Олимпијским играма.

Зато, очистите клизаљке, подмажите их и право на клизалиште! Можда у вама не „чучи" неки светски првак, али ћете уз шољу топле чоколаде или чаја уживати „лебдећи" по глатком и усијаном леду...

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи