Ко је у ствари Деда Мраз?

Деда Мраз, или Божић Бата је лик из маште који дарује деци поклоне на Бадње вече, Божић,на дан Светог Николе или за Нову годину, што је случај у источно европским државама. Верзије овог лика, датум појављивања и његово име разликују се од културе до културе.

Обично је Деда Мраз весели старији брадати седи човек обучен у црвени капут који лети санкама које вуку ирваси. Носи црвени велики џак пун поклона за децу која су у претходној години била добра.

Живи на Севеном полу или Лапонији. Код Руса, Деда Мраз нема ирвасе и санке већ има пратиоца који се зове Сњегурочка.Деда Мраз највероватније води порекло из легенди старих германских и словенских народа.

Код Хришчана, Свети Никола је једна од инспирација за лик Деда Мраза. Према предању, Никола је васкрсао троје деце, па се слави као заштитник деце.
Најчувенији је по помагању сиротињи па се зато лик овог свеца везује за даривање. Такодје, он је заштитник трговаца и путника

Где живи Деда мраз

За протестанте, који не славе свеце попут православаца, у време новогодишњих празника, лик који доноси поклоне деци била је беба Исус - Кристкинд. Затим је бебу Исуса заменила вила у 19 веку. Особа која је била изабрана да као Кристкинд даје деци поклоне, носила  је златни плашт и звездани венац или бело одело.

Занимљиво је да деца у част Кристкинда певају песме посвећене светом Николи, што указује на преплитање две хришћанске традиције.

У Немачкој отац Божић или Вајнахтман је заступљенији био у северном делу Немачке,и  он је био фигура пандам данашњем Деда Мразу кога су деца жељно чекала да би добила поклоне.

У Холандији и Белгији, Свети Никола има помоћника  који се зове Црни Петар . Празник Светог Николе је 6. Децембар и тада се деци деле поклони. Даривање деце током празника често је праћено песмама, које исмевају догађаје у последњих годину дана, а у којима је главни актер прималац поклона.

У Британији отац Божић претеча је касније много познатијег лика Санта Клоза. Неке слике из 17 века га приказују као веселог дебелог брадатог мушкарца обученог у дугу, зелену одећу од крзна који представља дух доброг весеља за Божић.

У колонијама Велике Британије касније и  у САД, обједињене су биле верзије Деда Мраза из холандске и британске културе. Сата Клоз је временом изгубио своју бискупску ношњу и био је први пут насликан као дебељушкати морнар са лулом у зеленом зимском капуту. Како је време пролазило, Деда Мраз је постајао све већи и крупнији.

Амерички карикатуриста Томас Наст, насликао је 1863.године Деда Мраза и та слика је објављена у једном недељнику. То је била прва верзија модерног Деда Мраза каквог га познајемо данас.

На неким сликама из 20. века, Деда Мраз је приказиван како прави играчке за децу у својој малој радионици. Постоји веровање да је имао вилењаке помоћнике у изради играчака - поклона.

У данашњој америчкој верзији Деда Мразове санке по целом свету вуче девет ирваса. Њихова најчешћа имена су: Дешер, Денсер, Прансер ,Виксен, Комета, Купидон, Донер, Блицен и Рудолф.

Код старих Словена, Деда Мраз је био зли чаробњак који је ледио људе. Према веровању, он је у почетку отимао децу и односио их у великом џаку. Да би откупили децу, родитељи су морали да му дају поклоне. Како је време текло, све се преокренуло. Под хришћанским утицајем, Деда Мраз је постао љубазан и почео је да даје поклоне деци.

У Србији, до краја Другог светског рата, деци је поклоне доносио Божић Бата. Појава Деда Мраза у вези је са временом комунизма када се појавио као лик по угледу на совјетског Дед Мороза.

Деда Мразова адреса

У северноамеричкој традицији, Деда Мраз живи на Северном полу, на територији Канаде у кући са поштанским бројем Х0Х 0Х0 22, а у граду Норт Пол на Аљасци, налази се туристичка атракција - „Деда Мразова кућа".
Поштанска служба САД користи ЗИП код Норт Пола, 99705 као промотивни поштански број за Деда Мраза.

Приредила Александра Стојановић

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи