Лабудово окно - Рамсарско подручје

Лабудово окно је специјални резерват природе који се налази у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Обухвата подручје Дунава и његова поплавна подручја на јужном ободу Панонске низије. Смештено је између Делиблатске пешчаре на северу и Рамског језера на југу. На Лабудовом окну бораве изузетно ретке грабљивице- орао белорепан и црни орао. Разноврсна јата барских птица скупљају се сваке године на водама Лабудовог окна које је најважније зимовалиште водених птица у Србији.

Лабудово окно је настало успором Дунава после изградње акумулационог језера на Ђердапу. Име је добило по томе што део Великог рита сваке године насељавају лабудови. На обалама пешчаре нема извора и водотокова, док у самој алувијалној равни Дунава у издувинама подземна вода формира сталне баре, које се при вишим водостајима и поплавама спајају како међусобно, тако и са речним коритом.

Главни типови водених станишта су стални речни токови и сталне слатководне мочваре. На подручју Лабудовог окна смењују се различите биљне заједнице, од водених и мочварних заједница које доминирају, док је на обалама, као крајњим огранцима Делиблатске пешчаре развијена вегетација влажних ливада и степских пашњака.

Подручје је једно од специфичних, јединствених и очуваних водених и мочварних станишта на доњем току реке Дунав кроз Војводину и Србију, чија су исконска барско мочварна станишта добрим делом уништена. Значајне биљне врсте су бели и жути локвањ, иђирот, орхидеје и многе друге. Дубовачки рит и плићаци Дунава представљају идеално мрестилиште многих врста риба. Од значајнијих врста ту су шрац, кечига, мали и велики вретенар.

Простор је значајно стециште птица мочварица, гнездилиште врста угрожених на целој планети, хранилиште бројних ретких и угрожених врста и најјача миграторна станица водене авифауне у Србији. Овде је најважније гнездилиште и зимовалиште малог вранца у Србији, и локација најбогатије колоније чапљи у земљи, у којој се гнезди и блистави ибис.

Најважније зимовалиште водених птица у Србији 

На Лабудовом окну бораве изузетно ретке грабљивице као што су орао белорепан и црни орао. Веома богата и разноврсна јата барских птица која броје преко 40 000 јединки скупљају се сваке године на водама Лабудовог окна. Ово је најважније зимовалиште водених птица у Србији и једно од најважнијих на Балкану.

Живот човека на подручју Лабудовог окна највећим делом је везан за Дунав и околна ритска станишта. Стога је рибарство било и остало једно од основних видова коришћења подручја. Поред привредног риболова, данас у границама заштићеног природног добра ограниченог капацитета, присутан је и спортски риболов, са много већим могућностима од тренутно искориштених. У интересу развоја усклађеног са потребама заштите природе и потенцирања еколошког туризма, потребно је стимулисати традиционалне начине рибарења.

Основу ловства на подручју Лабудовог окна чини обиље пернате водене дивљачи, чије је коришћење ограничено мерама заштите резервата. 

Пољопривреда на подручју базира се на испаши говеда и оваца, за шта постоје природни услови и потреба у смислу очувања специфичних природних вредности. Оријентација на узгој старих, аутохтоних раса (подолско говече, виторога овца, цигаја) може у будућности представљати основ производње здраве хране, али и туристичку атракцију. Ратарска производња је присутна на малим парцелама и углавном заснована на екстензивном узгоју житарица.

Драгуљ природе као место едукације 

Шумарство се одвија углавном на адама, ограничено мерама заштите. Дунав са рубом Пешчаре пружа повољне могућности развоја туризма (посматрање и фотографисање птица, доживљај пролећне и јесење сеобе мочварне авифауне, лов и риболов, наутички туризам). Улагање у туристичко опремање, уз адекватну промоцију, треба да допринесу сврставању ове делатности у једну од основних у будућем развоју усклађеним са заштитом природних вредности.

Ради одржавања пловног пута врши се експлоатација шљунка из корита Дунава, уз ограничења прописана режимима заштите. Врши се захватање подземних вода за потребе водоснабдевања, и постоји мрежа мелиорационих канала. На подручју постоје и викенд насеља, чије је ширење у оквиру заштићеног природног добра, онемогућено режимима заштите. Простор Лабудовог окна користи се у научно истраживачком раду (флора и вегетација, орнито и херпетофауна, квалитет воде), као и едукацији студената географије и биологије.

Овај драгуљ природе угрожен је пре свега нашим немаром, будући да Дунав на ове просторе доноси енормне количине пластичних флаша и осталих нуспроизвода наше "цивилизације". Сваке године појављују се нови "развојни" пројекти који би неизбежно значили за узурпацију, експлоатацију и нарушавање Лабудовог окна, међу њима најупадљивији планови изградње марина и лука и експлоатација угља. Озбиљан проблем представљају и илегални лов и риболов као и редован саобраћај Дунавом.

Приредила: Маја Стојановић 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи