Историјат метеоролошких мерења и давања прогноза

Након подношења захтева професора Милана Недељковића, Министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић је 27. септембра 1888. године, донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и основана државна метеоролошка служба у нашој земљи.

Редовна метеоролошка мерења започета су знатно раније. Професор Лицеја Владимир Јакшић је првог јануара 1848. године у Београду на свом имању на Сењаку почео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска.

Године 1856. у 20 градова тадашње Србије почела је са радом добро организована мрежа метеоролошких станица, а 1857. било их је 27, што је у то доба представљало најгушћу мрежу у тадашњој Европи. Из тог времена професор Јакшић је оставио драгоцене податке о колебању водостаја на Сави.

Временске прогнозе у "Политици" 

Опсерваторија у Београду, основана је 26. марта 1887. године, и под руководством проф. М. Недељковића постаје централна установа за прикупљање података из целе Србије.

У августу 1902. године почела је међународна размена шифрованих података и израда прве прогнозе времена. Извештаји о времену и временске прогнозе су се већ од 1912. године објављивале у листу "Политика".

Значајан развој метеорологије у Србији настао је доласком академика Павла Вујевића за управника Београдске опсерваторије почетком двадесетог века. У исто време почиње са радом у области климатологије и академик Милутин Миланковић, један од најпризнатијих научника у свету 20. века. Својм радовима из соларне климе дефинише теорију ледених доба.

За време Првог светског рата, од 1916. до 1918. године, Београдска опсерваторија, па и читава метеоролошка Служба Краљевине Србије је под немачком окупационом командом.

Опсерваторијом је руководио познати професор метеорологије из Беча В. Конрад. Захваљујући њему служба је била очувана.

У периоду од 1918. до 1941. године, метеоролошка служба Србије, као део метеоролошке службе Краљевине Југославије, била је задужена за рад и мреже метеоролошких станица у Македонији, Црној Гори и делу Далмације. У то време су формиране и метеоролошке станице на ослобођеном Косову и Метохији. Метеоролошка Опсерваторија у Београду постаје сабирни центар за целу Краљевину Југославију.

Прве водомерне станице на Сави 

Оснивањем Хидрографског одсека, при Генералној дирекцији вода 1922. године, обједињује се хидролошка служба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и тај догађај о се сматра почетком организоване хидролошке службе. Прве водомерне станице су постављене на Сави код Београда 1920. године и на Дунаву код Смедерева.

Прва хидрометријска мерења на водотоцима у Србији почела су да се обављају 1923. године. Убрзо почиње да функционише и служба извештавања о водостању на рекама у циљу прогнозирања могућих поплава. На захтев Међународне дунавске Комисије, 1922. године, почиње извештавање за реку Дунав.

У току Другог светског рата многе метеоролошке и хидролошке станице су престале са радом, сем Метеоролошке Опсерваторије Београд.

Седмог јануара 1947. године Уредбом Владе ФНРЈ основан је Савезни хидрометеоролошки завод чиме је обједињена хидрометеоролошка служба на територији целе земље. На позив организатора, представници СХМЗ-а су 22. септембра 1947. године у Вашингтону потписали Конвенцију о оснивању Светске метеоролошке организације (WМО). Конвенција је ступила на снагу 23. марта 1950. године. Наша метеоролошка служба била једна од 45 светских метеоролошких служби, које су оснивачи WМО-а. 

Новонастале државе из претходне Југославије, стицањем независности, постале су нове чланице WМО-а. Метеоролошка служба СРЈ-а, Државне заједница Србије и Црне Горе, а сада Републике Србије, је наследник оснивачких права WМО-а. Служби нису увођене санкције, нити је била искључена из рада појединих тела међународне организације.

Током бомбардовања 1999. године, оштећени су или су потпуно уништени инструменти и поједини објекти Службе. WМО је 2000. године затражила од својих чланица да се помогне српској служби, из разлога штета насталих ратним дејствима. Помоћ је, након извештаја експерата WМО-а, успостављена, а до сада је достављена помоћ метеоролошке службе Кине и Јапана.

Након престанка са радом СХМЗ-а, априла 2003.године, Републички хидрометеоролошки завод Србије, као правни наследник, преузео је све његове обавезе, нарочито у погледу међународне сарадње.

Приредила Маја Стојановић